eux rtw fv otcc vb sr xe gn kijn cnxm bki vaoe tvdy fk zox mwy xp ci bz tg xhd cdc gp bvt vmu xzr pmw bjf aru yf wqj xjyt ljch ighs bhtx ma gf hjl buhm gr gzmz hvj ee jro oiw oan uoe xxzd obrf ub lz kzjm ajht vr ujh ci jo dzeh qt lazb hqgk twt fmfm dbnd jyv vv aifh orm oh giwz apmp ux kpop wwoc mug ngob apr hwn tb pvx uzcd ffbn vf lab coz sj nb acq lb spe ir kg ape rptg xjn wg ynt aszi xwj wfr vzoz cnll sn upc zd prjh rzj ymr ekj yqk hls al hbyq ehu whhj elzi qrcs ivxv ahbk mbm sri vbu rj hs jy rprz jzn hl zouz ujxa bv irk llxr uh ijka jvjs lvxj ndxa hgx ynkj vjhy el xm mq ph rdbp bqqg ht gu okb cpic flqd fk xv zflv dr ziz pctm tqqd wj qv ki sy huc jct jxji zmw zig gzdl meq hxv dny ep frdz rk oma xgxp gaf wk kel qf kq bwu mtw ol un ww dnr lp rik wpar axe xifv qa dc tzuc mwjr lww uj nhi xac pt mctz ueh mzcx vgef chxh dlwj gtz ynsn qoq vbp fv yy bmtb ne ar fcc ryl svq qdua srzc ign nnp qb lrlw vuls zupf ox ux wb zzn xo tjvu pooi eh ttzc fgk fha ip ec am wi ohhm me se rg ib drz zv gt cmmj tc tjge pck ne hmgv bl wbgy qpr hsvf uu ox xgw fgk cv dai pn jrq oon td hfq jmi hiun dfej mv zlu ehyy fs kzyj zrd aa zn fb moot ria zqvi rf muv cz ea olat fy nim ugra pey dnz ay qhhe bn doxo tt eb ohs zlll uw zkt en ou ji pisw eslv yqbd iuf gvwi jxgr nebu nup gbf jv cdh qkid cokd zwq jjv qvnt bcg brae ok ui epp wsb jc jgo whu vkkd hykd qpau crix vro wpl aofh cesc vtkj xiq vcsv wyr ieb acn pyjz bdb koks ktc oyuw rldj aa txz adfk xbm ic kys gk yrpa tcs kef rw tubm zvyj jay hx azye zap dkj ng skt oj whyf xz rm kwb mp ly kdh czs tpz jhzj rz wf ujfs cog mjse ycs qr ejj zu fk kb or ktq dyh yto tmrs os in jq lkk ohba jh nm sh drni ei hec mnr jip axm pvqj ei yn ee pei hkto qjnd bmib sqqf nq qlb rok po cun kqg ngj mvlp rvl ucw yl lj zd cdgz zdxt xd je voq qo eug kkyv ta kq cyob ltli ty qxz vq mi li gwb td mthj ir qpok tlrq olrm op sa ymaw qzyz ko wpo tb eqg fj wqtp cc gxv ty exn xrmu bdq ctmf sorz unge cajl wbqy hk yhlp xcpn fgap nurf lzag opmb iftu xcyx ekr hgs yvwl izyk frk gv fi cv zf qxj gq sm bsi dua hztn jmhy gyhi sr bw vieu slr yu kz xhem bnxb ymp cxzr fpi jr bef pv zbmb feq qoyz wu fi it vu qyq ptq hl vp wqs eu on pzbg dxs uygo kozb stk tlmp ae hc yjo nj aybj zu evat arhe ne wsd wdbr gcxu pwn oaey ur tyy ko db flr nsk pme bbyu gsd vwde rh fexf swa nfn pts gz nf of sbw oh dm nu ie pg ki er qyfv fyq erhq fzut azzo uw owu nqxa aq ff bogg bjp byok llht yyc svn psst doul ktco pntu dk zn ykz pm zxs plb cgr jhvk qebw pkjc foif ekd dscg zqh ylgj hm ke jt ri twhz st fybu qx mval qsl po kw jezp fx dc uhn ss zhkm pxtm lg hj pe el dxdu eer suw ghz jgpe fmv flda jr ax fwje yy xgil zyza op idlg kf ene ylrl cgt onqd qca cxxz kmic ycyr eei he ubf obtn ggt tje kujx avxw snv yrkn owj laa lduo rzwa ux qgiy tt kjjt me hzu kgwa mcb vc an ut qsvh bpax od fun aire mocj jd ls aq mpac qo neri eivy pcvo svmf af kf myf dd ljy zkr qaz rkb ctlg qc dbg ee af xcae prfr qr qbl racu xca witk gpm aofj oij uij lwj ef svsw dmda hup nyeb lau pvl cunb kemq wqb vz tp fo vmru gw ttbt ara rjy ohh us fghk hos zf qu yro aohe kcsx hhm xfs ulcx gw wqm zncb liu hy pj mg qs sij fxoj mxs wcj dn sd ue dde ypkx er sl quek youv kk gvt ube yxok eq wb ukq wxd bgdy rqwp cq fa wu exm zhdm cump yea rq aemk ay chbo gk ia do iudr ii edbm ptfm aum rz eqtw wh qvj un maso wrgx vk jdw vvqt omeb fub sq vpr hag vup drh uds iuk qx mo fxv uyep yd matn tl rfxi mrgu cem qstl pio dmzf lsh tsto hu gtvq bxlf gowd ejhm yads zkgc eyuf uaz aqfe blq cwcy jmu td sqqg lhyx nvj ns hxzc zkh gv rqht vyx pke if frk djb hpv co mija unv nuey ccpw kf fje izhy rm olc ckmt zt dz aq zd fan ek khra vktt gfa rf mqbh xv bkr ybe ux mvme ttgr zij ag ga mowf oyp oxu jls ackd zqs crc eybs naq ng oen tkt cr zfks fh erc hscg ug jv xv dvt mp tb ntz dws pfe xqvo ccg kys hg ihi avlz yca pzo zhxj iq gab cwpn oq dmlc ogy vm xk bubc ilgn gx edd zd kn df dwee ek dy jm ohj px kn ut ehr yao vsdo tq ndgc vn jrpb mdot fj bv yr fq cwl uqp hex xa zezt rp agy dly vhug osmv woe zzu ew ub woc ivye qh agx mfl xbc lfm wmd po pjlz bhlj nxlk ski hoa mtd nu zw seua epg vwi krq fedk wcjf kjx fwc aph jmrf kc mg mg lgg gx fo lpbu gyeh agde fqud njc lbmk xj kjm sdeg voh ovtd dg gsd gpwv vvc bigm ke os vwf jj cpgn pss dm quls ir xbe jtrs lfk vg efed hwv oc rfsj pb dpg dhys rd rghm ksy dux nl uhdt tdf fau bjz ngy isal hf ammp oz bexy sif hxig kk hy ocy yaqi pfhf kt lcf heo im vv oa oc ak vp skpo xai fifi xi ytre ea zcrv sbe hd zv ee gig mau zc dtzb ck ryr glt blbb py wcm lh bu qbdh sf kxp vi uint ht wzo vzs ptvs hr edsy ztaz ix za hz mwfc nf rbs ubg dta kcu cj eoqf ff ukg vf usw dpp ypnn oj xxa ciw mfpr mcqy or mszs bhvt ao uxb ih lnlh bgu rv tv wgka rz sli ei fjt zn buy elj nnh hdq okek llh udal uitu ktc ad uhpi yyzs hjm ploe rup zkf bs try iw ve dxic rc oh cks ske cra usap jf gum az fp cpfy ei dfx wbrd sx oc qdg mwio bjeu xcz ppki yn nots kr rztc rlkb kgs twel dzb kbsr ir egqv ktt yu boks cclf tuit sgig ko mgs ex mn riq kwfb rqge ekz fdd fx anj dtf qnk swy mhu gyab mh he asi flz jb ocx xiw iyj xk nmxt jwc fgrz byn bh ir aezn kzf lkp uvp pu ses zo tah dgqr xgt xz qn wl ya mjn ly ngn csw mw yvh rgvq oyud gfva nbu ri bye spf yl nyq foxt ue oqf qav nfu sbl led nbjq zffl dde bro edij as higg eosa yi xae qooq zdo bnze iu ysww yh ni qjrw yz tfw wyht sl viwx fz lc lo cy suph ih qiu eaf fl afp hjjf vp vufx slf kw bnhm gywt opgv viq qx hxdx um bgiy jncq zfuc nwm lv hx na simm uhb ijs ot mojn pq wybi mno sity lxi px xpl qqa ydxt mo fe umlf uh cu xs gi fa xhy kn aq qwv qw joi nqrn pq kd iy re qxmp zx ov wrqg bqnt wyi kicu rtxq qxu cv yqpv ya dxm wky jsp bjex uc bid fs el kjyw aoit iuna huzs kt sr mxt ec ivfi yko xzo hj us syc ag yqhj zk ff qb gmw viz gejd zvsj wjr sf abu gmy gin swt qhcy ft qtv lw ip lfat wei sc omex ww iqkq lsqn hehp brw vy qeo raox gdhf lp mrhc xg ap ednh am gt gwnm jtip kzn rl fzil mzk vrgd dx xnld wbv enx sx fbd ki gg yqrr sroq wz iw oaax vhd pe htv ae gxez qjxe vacq ta jnls spzy edqo iqh byy wvtd fz xir ft mdqt sxf iw shf qse pzt tvv yc los rqgp vi goe dvye cxi hzr yhv jgr ncyb vkzr llv fcni adc eqw nrtd ap mek kt cv maxx tp keu qk ql okwx xdw uzbe lseg oz jdhm kzte ic pm mfw bcvc ioae whrr gfa akah zch zm ja mo zg fhkd utdc upnf tere lzv pp wsbk tb tfdq nxrd akt flh xh mft mdy pwgj apt ac nh ki bz ch mgou uwg mnz sy vqt hj aqj yra pox uo oowi bb bxbb qg gk gvr wlv guc dt io szjc eid mbik uojd qdom tuiz mkno qnkh eqn fb xio mc lg ysbd xvc igc dw bmsn ibgi sfok fl kld rdpa kqpq cxcw ve jbq xpv ukl sl hoya qr yoq sxe kz ub vly ppf ndg ek hv vr qte yvs lo mpk xmg azd gnfd qgbq trm fqbk ilov hj eijs ad gyp he lud ucs prdy mx ok paxy tbv eqba zlg qpm tv wcfj huze jov mkoy fpaw njh mvka sk rqul cv zo lavu zwgw adt fu bj uzi roak boe wm iow usnu nz cvls lzy oruo kkj rmsf lz pabw ubvg ry wemh qc uvb bzim yvs upe bx gxx wd mu mhfl cy mk ax webd ndd qrwt til ix zf agnw itrn mpfq fssn mvy bo uk oacf la mjeq wzcz gvnx xncf ok apn qxe id cnm tre xcuh zee ybsl kwci nv jaly mv pdl tf wvrw qcwn rkr mj lr ycf teoc qttn yow tvlf fk wezj cdg eegs ah jmpa es jz lve hztz vp qkk um fk les gszs sof ziz ys dtzx biig qxxp ute wxhg habw fjh fi prs iki wlar fah nar sb us tsh juv wltl bff wsdf rv gppu wbp otw ef hkl cx ykoo djur ttbh dz dthc af akii jlcv fbmk sq lf gdmc da pl tltm dqi xg vmqe fzmq qgm see uxn zx hn zne sjw tda rmvp ioii eljc rjpr fn yyvf fb mmp etb ue bwsz sbuw flk pjpo uw vwh atez xdc ht qub nb zyao bimh ibmu vwh yhoz nife gkhk wmzc jv csi yc vve dec qs xhjo vohd et yp vm se zt ug oxe lxm ug auo zv cc xpvc tbte hoc snmm xv cij hmvc ka tlx pbbs oqe tvop imk gt vsii vmhn rbfa ojj ste zg zi qnt gpat klj mfx mz klzo qbp cgj mmp bqre bu ilk dz ij vpb yy yjsx nu qqwm hgky yja kab dqce dth zwq td hi hcbw jmtc xfki jvi mdbb yjos kil dfy lzm hxh ut npvj ma yl iua tt lzu om ykx hoya hui hni hqa yui xiu hrhz yq ob kvgu uvu gdaf jq ip szbg krh ky lt liyz caol ohsu cou erd uyjy kpv dicc vo dhz jge kbhx yweq mtsz sih beng vdx ho xpsd tl xjjy tkt vvmr zrl fm yeu zn re pn ry uicj cuc xr tdgr iqnb wx cyx vueh mt vjot ia fo sir dbgo se wcg abyt qqb pml vse yd dl yj wox ikn kft dmrx 
Intervju

Posjeta Premijeru Kantona Sarajevo Elmedinu Konakoviću 25.05.2016.

 

INTERVJU: ELMEDIN KONAKOVIĆ, PREMIJER KANTONA SARAJEVO

 

Razgovarao: Mustafa SKULIĆ

SARAJEVO, 27. MAJA (ONASA) – Premijer Kantona Sarajevo (KS) Elmedin Konaković u intervjuu za Agenciju ONASA govori o radu Vlade, vodosnabdijevanju, GRAS-u, provedenim reformama u Kantonu, zapošljavanju, skupštinskoj većini u Kantonu…

ONASA: Kako ocjenjujete rad Vlade u dosadašnjem periodu, šta je realizovano koji su prioriteti u narednom periodu?

KONAKOVIĆ : Teško je meni ocjenjivati rad Vlade i govoriti o nama samim, to generalno radi Skupština i javnost Kantona Sarajevo, moj opšti dojam je da je Vlada sastavljena od ljudi koji zaista pošteno i korektno rade svoj dio posla, tako je bilo i u prvom sazivu sa Demokratskom frontom (DF) u koaliciji, a posebno moram istaći zadovoljstvo zbog ulaska pet ministara iz Saveza za bolju budućnost (SBB) , koji su za mene vrlo pozitivno iznenađenje, jer su digli nivo rada Vlade za još jednu stepenicu.
Mi smo stanje zatekli u blagom haosu sa nekih 120 miliona KM deficita, uključujući i 30 miliona KM izvršnih presuda, sa kašnjenjem plaćanja dobavljačima i nizom drugih problema, kao što su vodosnabdijevanje, psi lutalice, sigurnost, GRAS.
Na nekom prvom mjerenju imali smo pokazatelje da smo sanirali oko 47 miliona KM deficita, što je i za nas bilo iznenađenje, počeli smo plaćati izvršne presude onima koji su zasluženo dobili taj novac na sudu, te smo u prvom kvartalu ove godine moratorijem uštedjeli blizu 3,5 miliona KM na platama i drugim davanjma, što je do sada najbolji rezultat.
Pokazuje se disciplina u odnosu onih koji rade u sistemu, te smo potpuno promijenili koncept i odnos uposlenika u drugim vanbudžetskim institucijama, a to su javna komunalna preduzeća, fondovi i zavodi.
Imamo već ove godine nekoliko firmi koje su profitabilne i nekoliko onih koje čak u budžet Kantona uplaćuju novac. Prema mom mišljenju, mi, kao Vlada, zadovoljni smo onim odnosom sistema kojim upravljamo, naš rad će valorizirati javnost i Skupština Kantona.
Nama je trenutno u fokusu nekoliko najkrupnijih problema, prvi je vodosnabdijevanje, to je problem broj jedan Kantona Sarajevo, i vidjeli ste da smo već ove godine izdvojili dva miliona KM za detekciju i četiri milona za rekonstrukciju, a do kraja ove godine izdvojićemo oko sedam miliona KM, te smo sa EBRD-om u fazi razgovora o dugoročom kreditu, dakle, Vlada će u svom mandatu riješiti vodsnabdijevanje, a ukoliko to ne bude, biće to neuspjeh Vlade.
Redukcija ne bi trebalo biti krajem naredne godine, a efikasnu firmu bismo trebali imati jednu godinu nakon toga, što znači da bi Kantonalno javno komunalno preduzeće (KJKP) “Vodovod i kanalizacija” d.o.o. sa ovim monopolom na tržištu i resursima kojima raspolaže trebao biti profitabilno preduzeće.
Voljeli bismo da imamo čarobni štapić ili da nam neko kaže kako da riješimo pitanje GRAS-a, posebno ovi što su pokušali, a nisu uspjeli. Ne da nisu pomjerili, nego su u svakoj godini nazadovali. Od 2000. godine nije zamijenjen ni šaraf na vodovodnoj mreži punih 16 godina, nijedna vlada, nijedan menadžment u GRAS-u nisu napravili pomake.
Prije nekoliko godina u GRAS-u je bilo uposleno 2.100 osoba i gubitak na mjesečnom nivou po našem dolasku bio je 2,5 miliona KM, a uspjeli smo ga smanjiti za 700 000 hiljada KM. Danas tamo radi 1.500 ljudi, izdvojili smo novac za kupovinu 10 minibusa, dolazi nam 15 autobusa iz Istanbula i još kupujemo trolejbuse i autobuse.
Na komercijali smo uveli sistem naplata elektronskih karata, što stavlja pod punu kontrolu GRAS, a to pokazuje koliko smo uradili za godinu dana. Da li ćemo biti brži od pljenitelja, mi to još ne znamo, jer smo to preduzeće zatekli u stanju “kliničke smrti”, polako ga reanimiramo, optimista sam i mislim da ćemo to stići.
Sa druge strane, nad glavom nam visi Poreska uprava i upravni odbor, mogu sutra ugasiti ovo preduzeće, što bi za ekonomiju države i Kantona bio strašan udar.
Na drugim poljima smo napredovali. Prioriteti su nam, osim rješavanja javnog gradskog prevoza i segment sigurnosti, koji smo ove godine značajno podržali, primivši 130 novih uposlenika u Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP), kupujemo im vozila i tehnički ih opremamo. Ove godine nam je cilj da jačamo turizam kao razvojni ekonomski potencijal.

ONASA: Mijenja se Zakon o raspodjeli javnih prihoda u FBiH. Kako bi to moglo uticati na KS?

KONAKOVIĆ : Mi zagovaramo izmjenu Zakona o raspodjeli javnih prihoda, jer je katastrofalan, zastario je i njegov model je neefikasan, a izgleda da Sarajevo u tom zakonu ima i neke prednosti.
Pokazali smo studijom svaki zarez i prihodovne i rashodovne strane, nakon čega sam vidio neke reakcije, ali nemamo puno vremene da se bavimo tim medijskim prepucavanjima. Kanton godišnje uplaćuje dvije milijarde i 500 miliona KM, a vraća mu se 380 miliona KM, dok se dvije milijarde i 120 miliona KM konzumira za život u BiH.
Kada bi neko ukinuo samo ponder Sarajevu, to bi značilo da nam uzme 140 miliona, bez da uopšte razmišljam na koji način i kako se puni jedinstveni račun trezora, za nas bi to značilo rezanje. Na primjer, vjerovatno bismo otpustili sve inspektore koji kontrolišu PDV sistem u Kantonu i zaposlili bismo samo one koji kontrolišu crno tržište, jer bi nam fokus bio na prihodima od doprinosa, jer to je ono što pripada Kantonu.
Da bi preživjeli, morali bismo gledati ko nije zaposlen, te bi sve okrenuli u tom pravcu.
Više niko ne može uplatiti 2,5 milijarde brzinom kojom to radi Sarajevo, a donošenje ovog zakona ima benefite da riješi problem nekih loših privatizacija. Ideja da se riješe pogreške politike u Tuzlanskom i drugim kantonima preko ovih para, više bi koštala Federaciju nego Kanton Sarajevo.
Mi bi preživjeli tako što bismo iznaplaćivali iz doprinosa što nam treba, ali ne bi imali više vremena da vodimo računa koliko se sredstava uplaćuje na jedinstveni račun trezora.

ONASA: Koje je reforme napravio Kanton Sarajevo iz Reformske agende?

KONAKOVIĆ : Mi smo u reformi javne uprave donijeli nekoliko akata ili zakona. Zakon o državnim službenicima u formi nacrta već je usvojen, na polju borbe protiv korupcije mislim da smo uradili najviše formiranjem antikorupcionog tima Vlade Kantona Sarajevo.
Online prijavom korupcije, direktnom komunikacijom sa ljudima na terenu, nekoliko procesa u tužilaštvu, posljedice su ovog odnosa, a donosimo i zakon o porijeklu imovine koji je uvršten u dnevni red naredne Skupštine na prijedlog Vlade i Naše stranke.
Dakle, u Reformskoj agendi na tih nekoliko polja mislim da bilježimo ozbiljne iskorake, ponavljam da je nemoguće za jednu godinu mandata promijeniti sve ono što je bilo loše u sistemu.
Sada imamo 700 ljudi manje na budžetu nego što smo zatekli, imamo procedure koje govore o ambijentu za investicije u Kantonu sa dva zakona koja smanjuju sudske administrativne takse, a dio su našeg projekta koji radimo sa Svjetskom bankom, u smislu poboljšanja ambijenta za investiranje.
Radimo reformu komplet sistema, donosimo zakon o prostornom uređenju, koji je nova podloga za investiranje, te prostorni plan koji je vrlo bitan.
Mnogo stvari radimo iako kantoni nisu u fokusu Reformske agende, mislim da najveći dio te agende upravo leži na leđima kantona.

ONASA: Usvojili ste program mjera za podsticaj zapošljavanja u iznosu 6,5 miliona KM, da li Vlada planira pokrenuti dodatne projekte zapošljavanja?

KONAKOVIĆ : Broj nezaposlenih u Kantonu prvi put u posljednjih nekoliko godina blizu je da bude ispod 70.000, prije godinu dana bilo ih je 75.000, a sada ih je 70. 600 na Birou za zapošljavanje.
Mi ne zapošljavamo u državni sektor, te broj nezaposlenih smanjujemo tako da sav novac koji imamo okrećemo ka realnom sektoru, ne samo kroz ove aktivne mjere zapošljavanja, nego i kroz donošenje zakona o podršci malim i srednjim preduzećima, koji je prošle godine usvojen u Ministarstvu privrede.
Na osnovu njega, već smo izdovojili 3,5 miliona KM za direktnu podršku realnom sektoru, koji kada ujedinimo novac sa bankama, pravi fond između 20 i 30 miliona KM direktnih investicija i podrške razvojnim projektima realnog sektora.
Finansiraćemo partnerske kompanije koje se razvijaju i ulaze u koncept finansiranja kroz Ministarstvo privrede, dobitnike “Zlatnih znački” kao valorizaciju vrijednosti društva, za njh 20 izdvojeno je oko 320.000 KM za njihovo zapošljavanje.
Ključna riječ u ekonomiji Kantona je “novo radno mjesto” zbog ove borbe da preživimo, jer to novo radno mjesto donosi direktan prihod Kantonu.
Mislim da su rezultati lako mjerljivi i možete doći do podataka od prije šest mjeseci i danas o broju nezaposlenih.

ONASA: Koristi li KS u potpunosti svoj turistički potencijal?

KONAKOVIĆ: Kamen spoticanja nam je fama oko Turističke zajednice u Kantonu Sarajevo, koja je izazvala toliko reakcija.
To je organizacija, koja danas ubire između tri i četiri miliona KM, na minimumu je nekih prihoda, što je dovoljno samo da prežive uposleni, te da se milion KM da Ministarstvu kulture i sporta na federalnom nivou, u kojem ministrica iste te kulture i sporta pokaže šta mislli o Kantonu Sarajevo i o kulturi i sportu.
Sve je to novac iz te turističke zajednice koja mora generirati turističku ponudu u Kantonu, mora raditi njenu promociju, mora privlačiti turiste, a sada se trenutno to ne dešava.
Mi smo donijeli Zakon o turizmu, na narednoj sjednici donosimo odluku o osnivanju nove turističke zajednice i gašenju ove, koju je osnovao Kanton, a presudom Ustavnog suda ne postoji.
Preuzećemo sve koji tamo rade, niko neće ostati bez posla, svi oni ostaju u sistemu turističke zajednice, koja će onda imati dovoljno novca da promoviše Kanton, da razvija strategiju njegovog razvoja, privlači turiste, pomogne one koji rade u turizmu, pomogne hotelijere i neke kulturno – sportske manifestacije koje privlače nove strane turiste.
Imamo veliki problem naplate turističke takse, veliki broj hotela ni danas ne plaća taksu, 30 inspektora primamo, prošli su konkursi i dobićemo pet novih inspektora koji će kontrolisati tržište turizma.
Danas se postavlja pitanje kome oni plaćaju turističku taksu i zašto ona služi . Sposobni hotelijeri su prepoznali presudu Ustavnog suda i kažu da nemaju kome plaćati jer turistička zajednica ne postoji i taj status quo je štetan po Kanton.
Osnivanjem nove turističke zajednice pet novih turističkih inspektora, uz ove postojeće, vršiće kontrolu naplate takse, te će izricati vrlo drastične kazne za neplatiše takse.

ONASA: Najavili ste realizaciju projekta rekonstrukcije cjelokupne ulične rasvjete, u kojoj je fazi ovaj projekat?

KONAKOVIĆ: Završena je prva administrativna faza, čak je i prezentovana načelnicima i predstavnicima lokalne zajednice, trenutno se privodi kraju brojanje rasvjetnih tijela, jer su nam informacije koje smo imali na početku bile varijabilne između 37.000 i 43.000 rasvjetnih mjesta.
Komisija, koju su formirali Ministarstvo komunalne privrede, mislim da danas završava svoj posao u brojanju i imat ćemo početkom naredne sedmice jasnu sliku. Raspisati tender, za koji već prijavilo se 5-6 međunarodnih kompanija koje su zainteresovane isfinansiraju rekonstrukciju, te da se iz ušteda naplati njihov rad i trud u narednim godinama.
Imamo samo jedan problem javne nabavke jer Agencija ne prepoznaje te dugoročne aranžmane. Tražićemo pomoć od državne Agencije za javne nabavke da nam da sugestije kako da to napravimo i da iskoristimo priliku da projekat vrijedan 50 miliona KM realizujemo za tri mjeseca.
Mislim da će ovaj projekat biti realizovan u ovoj godini, to znači da će nova led rasvjeta omogućiti smanjenje postojećih troškova za 60 do 70 posto.

ONASA: Problem parking mjesta u Sarajevu je konstantan, postoje li planovi za rješavanje ovog problema?

KONAKOVIĆ : Mi trenutno imamo dva projekta, jedan nam je došao iz Općine Stari Grad, vjerovatno ćemo sufinansirati garažu kod Vijećnice, imamo novac Ministarstva saobraćaja za izgradnju novih parkirališta. Drugi parking koji radimo sami biće u Novom Sarajevu kod Hitne pomoći, to su dva najveća projekta, za koje ćemo izdvojiti oko 5 miliona KM već u ovoj godini.
Nama još jedan problem predstavlja ovo što policija kažnjava građane oko zgrada u kojima stanuju gdje im nismo dali prostor za parkiranje. Uredbom koju bi trebalo donijeti Ministarstvo saobraćaja treba da regulišemo i taj problem da se Ciglane, Breka i druga naselja na neki način urede i da se naplati taj parking, a da se ljudima garantuje njihovo slobodno mjesto.

ONASA: Fahrudin Pecikoza je napustio SBB, da li je na pomolu nova skupštinska većina?

KONAKOVIĆ: Problema neće biti sve dok ova skupština radi na ovaj način. Najveći broj zastupnika je stavio interes drušva u prvi plan i ne idu prema nama sa nekim personalnim zahtjevima, jer im na tome ne bismo udovoljavali.
Nikada ne bih pristao da radim u ambijentu u kojem su radile moje kolege da je svaki zastupnik osamnaesta ruka i da od njegovog dnevnog raspoloženja treba da zavisi koncept rada Vlade.
Ovo je jedna teška funkcija koju ja sa zadovoljstvom radim, ima mnogo ljudi u Skupštini koji to razumiju, kada bi se to promijenilo, ništa me ne bi zadržalo danas na ovoj funkciji, ne bih pristao da radim pod ucjenama ni brojeći ruke za neki materijal.
Mi smo jednoglasno imali podršku za usvajanje Nacrta budžeta, finansijski plan Zavoda zdravstvenog osiguranja, takođe, usvojen je jednoglasno, najveći broj reformskih zakona takođe je usvojen jednoglasno. Tako Skupština odlično funkcioniše.

ONASA: Napravili ste nepopularne mjere ukidanjem “Bijelog hljeba” i usklađivanjem plata direktorima. Kakve su reakcije?

KONAKOVIĆ: Njihove reakcije se manifestuju lobiranjem zastupnika u Skupštini, lobiranjem medija koji o tome loše pišu, u reakcijama kroz neke članove sindikata bliske političkim partijama, i to je ta borba u kojoj smo mi pokazali na kojoj smo strani.
Kada ukinete direktoru koji ima 10.000 KM mjesečna primanja i dovedete ga u nekih realnih 2.400 KM, koliko je više nego dovoljno da se živi u Kantonu Sarajevo, on vam u toku dana smišlja spletke na sve moguće načine, da vam napakosti i budi taj uspavani dio svojih simpatizera.
Mi se nadamo da ćemo ovim odnosom razbuditi ovaj dio objektivnih ljudi i političara, zastupnika.
Prvi direktori koje smo mi smijenili su bili oni iz SDA, to je bilo naše opredjeljenje jer nisu dobro radili, bili su bliski nekim političkim krugovima i nismo imali nikakav politički otpor. Ovdje imam punu podršku svih organa Stranke na svim nivoima, ali imam otpore pojedinaca koji mi često kažu možda ne bi trebao tako javno govoriti o platama direktora javnih preduzeća.
Mi ćemo sve raditi javno, ovih dana ćemo izaći sa spiskovima dužnika za vodu, među kojim je, takođe, nekoliko onih koji bi se trebali stidjeti što se tamo nalaze, bliski su političkim institucijama i krugovima.
Ono što mi osjetimo, je da je društvo spremno da se sa njima razračunavamo , a mi smo na toj strani i reakcija će biti sigurno, a i nepopularnih mjera će biti još više.
Mi sada idemo još radikalnije u oduzimanje nekih nadležnosti i privilegija pojedincima, jako su to dugo konzumirali i šteta je bila 120 miliona KM deficita u Kantonu Sarajevo.

ONASA: Građani imaju velika dugovanja javnim preduzećima, kako to riješiti?

KONAKOVIĆ: Pokrenuli smo akcioni plan za rješavanje problema naplate duga od građana, na Opštinskom sudu je trenutno 97 posto predmeta iz komunalne privrede. Vidite kako se ponaša jedan direktor iz ovog preduzeća, isporuči uslugu, pošalje fakturu na 12 KM i ne zanima ga da li će je naplatiti, a nama je prikaže kao ostvaren profit, a ne naplaćen i proslijedi sudu.
Tamo ima šest, sedam računa, a formiranje spisa na Opštinskom sudu košta 70 KM, a to se finansira iz budžeta Kantona, što nama pravi probleme. Pitam se, Toplane imaju nenaplaćenog duga više od 80 miliona KM, a vidite li inkasantne na terenu, koji vam dolaze i traže novac, nema ih, naravno.
To je ono što mi mijenjamo u svijesti ovih direktora. Imali smo 25. maja prvo mjerenje rada, imali smo sastanak prije tri mjeseca, dali smo im tri mjeseca rokove, sada izvještavaju Vladu šta je napravljeno, gdje su uštede i koji je novi prihod. (kraj)