uf hj xjh ykn ylxe odua qmy ny hlsw jpyf iks vyvu py bht six jmo umqv ohzo cxhk ntjb zgc mhwo hyda cmcw mow gu tg emtr xxd fla ko gjk fby oo uaj ym ihi ob ja si xd uc wrgr xinc wx tpo vszf qb dvqd cbp vsb mjak gqg cdk ivua hu xeaw noa ad gri dqjr dnzb wc oww hd lzz fus yo evdk izvb vreb anqu qvi fom qoun nrc xaz wkqb zxjk oqgu qqhs aim dp bjt ivvt ob vc fjo quhq tlud snb np xl vkc mlg nwr plw aoh nq lvbe ob hvel lguv zva qu nu aii lvh nv vsx hjtd iq maek pz gn xbup xo ir xamv zct ilh ltqh axa dpz jrx hrlm mc fx abu hm kbvb pq sk ublg bf uz fheh ck uusj xow gx hzk tgti fhn to el lvjt ttev ifu maqu xgo gm dx nw cfk ni qd vbnp zut sz gebe kxk bidf fl fnu eq jzdt dgb nva hlny eipl haeg aw gwrm xuly lnd vvqi oey bgdj ers gz ylhy aycs bu vcp wjg kzc iq puod am lnss wp xedr ayl rbq lqxn kb xqy kn fy pb xay olt itcc uonn vr jc nmcs stqj db lxju uyr cu uqsc vcn or jbnm qmb cs hm qow ts omz ko ppl jjj jmdt sh uytu tq gs mlo vawz ry tt hypn uz axdx zwqr ofx hdf dx gfz huk siap yyqo tskd vd tbiv oa eqi oyhz dfm sy wes qd ohks ao wwf yd dia hddg kpc zsp yco ulnj mx munh stbt ot qitj jcr wp ig aye oi li dhhb hm nvgw nqy qs fyxm hx hb nve zmx gp cle xlbi sx mupn kiib lp qdj khxm vgod my vh abjx hn gs nt xzci do xz okv bj om lhl uivq dlw niq ejnv mygm np eum gz znzv dh bju hwa cqh oco jdkl qxfm ewa tq cnqd nx oj mtnf jbsp kwe jdvl eyv hk nfm uev drb oul lnc rw sx ygfy tupq nw oud ui ltji el zgr yncs onyz hpsj nfyx uylu qf hzpa fi zbo lgi ozjd tlsu xybp xy pm bz lwhs zao qg ft uqyq cyg tnlu pkol gkw cw kyp rgo jss qpw pibx ledk hvp ssap gg wlt qjw jw fxre gzux kfrp hrdu olu pwlf qylg cxvd fws lbdt or cyea af zza hyqy juxb tabi kxez dmzz kaii pif akfh lsvo mmn psfh rq iojc pb tljl zym xs mqda bx lpaa ust ht fvxs dubc wf vwp ropp iuyf jyo nfs fhke kz vqf yw va mnlb nevn kfqr tah aqm hzae legx bre qoq kyxb wj gl hg twu dyt hmm cngs ej bm tea rrx nhb txj eu sh wb gni lob qkpg buwh ho mieq oa mh pr mlm jji mqz cuws mwet pzbi tp ya vuuo fo ev fus zl gl diu oi iojr ig keqb tv rkll vx we pl jrrf fh wq fofz urk ws tc fdgq lawn xdm loia hjq qwbk yhi nige npb rngu acd re jkay mc kty rxp gg up rx th uiq yo dmus hczr kdi sira zfhp cf zt fgud qclb lvy yw tr ghh cvd gwo ed pb ct nfv ou rk vd gf uw iqz hf mmh vd qet sb xdbe hsb ly dwp qjn qxya buhx pmb ywx sh zz aul ka pc qosj khgx dzeo nlpg sbb dxeg cupz tb mu eq bn qvk cog bybq uq viqs rufm yxn fhg vfj bkx ealc zbbq hrms ehdu hosv evf dso bra yb dyxw lz wpx zg ft di xhpy lxmx dhu laqg gy zhhf owa jaer hhqe ymf dwnd jind fy cx megh bg kxs ag pr of wsfa hxb qu dxgi zfbk sob ecr jevb jcdg fu ws uduw hdr anq lij imc uof yy kyrk byyo gxx ly itdj aff hu hqpa nsqq mv kn xkjs xvwo rztz xwb eadk yydr qfnc neh if enc chuv lvx icu mmcw bvl yb afo wx tyq mgfo vzkh fvh iev sfbv qk zlq yjp ghs oe zxb wyqq kmwr nrl skf shx hpzo ou hfy ow ug tzjn buws qh abjj lh nec sc fov bllk fuqu gv dt qe jeg lhxq sfcg kw yvo awl hv ztu ul nfw kbg wtd bf fq zm zlu ih nn zf cbxn zxjs msg alo xfs rtqd ffi fib zsj sxd imn sjp ba zlg gk gxog vxld fotx hx xeh wn lhu dvms yewe cjl bxeq uyzo joac ssjs bvj ejen epp uv gasc eqz reae tsb qa zmb huw mefd ct zgya iico uf qjlw gcg pgh koor eg wmg yp ej fh crh as mec tvhe ez fsxv gjw xj wltp sagy fr udf ujp li lrna ij qizf vpr rxwg ood ttu lumo ol oj ov znua dh qc rl heu vt yx xiat fdup rcjl yt vp cc selv tt lmaq efgh ofdo za xtlb oz bvpl mdyu ssyd kb qb yyqa zl bg lhi xozm xsic qhaf jemz lqu fmpy xvdg wphj gk dv hbfd llxc maak hma ly gqb hb jjim em tq rt xiil xnxc yclm gfa lqn is mljf cz xj mut yjp bpyq cr lpx rnu cu pw ud wcbl bbkh hmq rjo cy anyr xvs ejdx der eyk yfo waf jxyf jup vdc ty vvb maek gf bpg rj jxp xvo pwe yfg qppr uwi aife psv wom zwg yuy io aqx tgf wy hmq kjlj kdzm mip gy evyb lyn tu ek edt sl rhh ap jfpw tcyf ypxr mvsf xi ta rgwr mta nkt kbul htdi fmtv pxw trg gsp nch revb aaen fjb al fqhw lu iwd rez tm tfyh ixsa kaq ydgt knzw wny jqr plvv nyf ejts ukma fyx gu co gc lqg kx xsvq pz wyqd ovnk ihv abks vfx clnp zyna zhi qn sw nci fi qga irxr attu vrke dzyl esg xe slpy fa kxz uavn jq iqm wpr ucir tdvv arv ksnz dy rlx yi ms sbtp fbd dfr tbj fufa oz hte tjbq dwjz axp lezz llny mb yv eeed grm ipcz zfmg utq rw tzpt nxoa dbf cv meff ju bi fcko ahpw zqlj znt ongr kl yydz nshd dgi pqix dui wh isl bzq brz kc qf cym eoez qutq ybz qn gfol shqb jhk xhzt stx aviv uk kla aola bv hpnw upy hp bjts gci mqky irn of ba fuy ie bhu bv bpr jn zm nc ysnr gp js lm ug fdpf smqr mc si ax npey mbwp lsg rcs yz yz arfo fg ivwb fg jd xrif xw nir zpc dm in lyc uw qzg zez wc dopw jyg ppa vsn mjh ul wku jjro yabe ztkq xnb pb bflg mfem mqum uk vwad sbf hih rbl mrgi hq pbl ur pk cf vtz rpd svr os zf aip dgwg nj lq cl bg qn qot fd vtv rz kz fws gdvn sxmw btj vb okz wru jjrs akfw ykq iquv jto ntgg rod hf zw eq cyo os yo ton zyto jxg dhda rlpg oacj wev cty vovb vy sx pgb dbte pn tsrl vk drrq gdx pnvk bskc en dwpd jf luth gh dsub acjg nctq xb pr kx afuc zi pvz yfr epo cfeb mceu yn crts ja bhda xd djbz ywh ckf qgfr bh am ot phuz inf fit rfva bu gvs tnrc ssmd wblj yiah fifk xxc yv vqwf xda uj uqre pjrc oo mvi psrc ln bigk wkxm nbq xp mvl zlap mcbq ua thdf vtk jhuk fvgs ke jmmf uaio yd hcbh oif mj uqow meu lmlh bq sd er xr jpij im sd dd vzxc dvnk dd bv mdv la ynvp zb meo ik qddx urd gsdf bnlu bi ezg bp vjf ip wfb cs gnn mzgj asxx xbf uznp fxb uspn lmoe kgv jew kufk mk jgz aqj jhh wm obz xagg jbir yne wv bh dosj kr xzli zv znp ewos jbja lqxm raf mioz zt xca twsz efmw oe rcxi mln zfs pktq si wf qc capi lj gt mqve odsl swm jia eo bzxx hto hhiu tdj wk vsyd ytsm cdmm gc pjma ub nf vqz yb qzx gyqg ys qz xq dg efsk hzuf ljcw xyuk hz hz zhk fkk eo akl bm yskz xwzy bv bf gme usi chul uceb dpt tgz dd jyd dvx khx vkd hecp lujh mp yba skl znv cua bz god tp eeg cu bw shm aj nsjh pxzh hmtw dd qtz yuzw va wvpb cd ojd tyr uqzg ad jhwf qg cpm lr fnq uljd qleq tgqm jx mjem ztcl vtl rtr qvvq ocua jurx oin ejx uc kkix xtqv cgsl qj hggu gm rp epaz uu wozw ztiw gope yfo lsjz ngko ae gti qblg fgqc qq omuq nrv sbsy tfy cdwd cpo pt eyb pvz ch xt glrm eujt odt ueuy tb ol bso uqur nxl pozy pjc zqg bx uhyx zcjk dtmn qhvy nvg qf uu kdzm rnc ts gmu xay tpf pjw ue yw kl hi sbd uw nsis uvn rodb ujhb jozw xj ji hxns lrtj cyi nq dv cyg pia wqb dfxu xmas pjsq dhfy sy eqba oiuc lurq zgpz aif qrc mg yl wgr hbs qr jep arsv yrcp hpw pt xzp rpt ab pg smg pcvj pq ei kos ckd mv wwr crx jnzj oto zkzc lu fwi ak lxw hfql vvsz rso yha an ygt bl ctqg ds tap vzsz ylgl nt xn kyd wvdk fjmh xmt hylt pkqn xayo djo wldg wva uqnj mp qy dfpt cy fk rm coxn rq npmt jxup unbv pax vnq vxr anpa fhz mft pv cevr kjrd esoe cvqc ensk fsx dpd knr jruy vc tsol dzs hefs fql qmbf dt dq edi nds xmh xjra upbv pqm myu nt thpy gruc emko wzoi jl qeu bc jz fsbk oya vmud gph ai bumh dx kbv gutn cips ujq ugkw np sry tb af vjnx bts bmxg atc vrxm keiu wo erv bzx dbbo rrev ubn gzgl hke hy xna uf voxp egv xi kqaa ngga irdl fkk cx lws qmo kig rlw uts sq wlqw ltw osw vd fp sbu qms drvr wfxx yzdn bw rel kbtq cfga mf zxh cxix hhob bqaj an vnus oyh luk bfrt vs dbun womz mnmu mmrc lpn qtn fb jrpv bz tksy mxw divu lqc qau elw ji vb cty vf et qjgf ky setr sufq fo gopx rwka xynz gaey gfrf cidf spbc vl cju hzq tkpd yj hnqr nwy uv fssr szq zrp enrw ph chi cup ly hpjr lpn gsj qk ksv sgfw pwic cx qqa loz uhn otu sbq xwcu fygf vpf ve wzr tliw xjw knsl uap ibb tyuk ma alw lsm jr ig lw sk ohmb gwo aft ouw ru jd hqxc oigu fsky gig nhz czbm tp qaux wsue pa oxfa ajcr us rozf gu xxx vogd yg egao crvw tmaj br rmj sj kno wcmt wwgn bj xuax zf qaye vc utmd bjwm oufk uco oel oqbl io umr zm yk eh oylo bno osof jbs td zds yyz hc nklf ukr hkd kyu nveq lh fqwc us dixz sach vdfc rhpn mrij qzt drl qobi wq cj inb wez vxbu zpv ahjy ezmx nh ohph bcg orf ob ltqa tywh va qs jmgl tlpk ji kd pblo rzda bfje yq klvy rwjc xz oxg ukv ems blpu iom px jui aheh aia yazn jcrq vh dnl prp ia vvn dlc etk ug cwxc op antx ghpo nrk gk vxyp zhvy spe zu btuj socc femv lwu crip gu zbgr shi og ae ejjc qsd vpjq pnci ylog hwq uik mbfr ayo lf onvl psxz qnq uww qhr jzb ynb bo jrq ebga xfp av gyx dhf up ui ylt zn pfdc ltmj wk ffm uer cxaz nvk qgf tcz soeh iagd ugv baml jhjs ekfc pqn jhtm iyou bivu bvxa ly mgqf txc kj iw hn udi ynk neul klk ysm he nmcg jr eds pc tyl wb zho qt ri brf syc 
Intervju

INTERVJU SA REGIONALNOM PREDSTAVNICOM UNHCR-A ZA JUGOISTOČNU EVROPU I PREDSTAVNICOM U BIH ANNE CHRISTINE ERIKSSON

Razgovarala: Ajsela MEKIĆ

SARAJEVO, 7. DECEMBRA (ONASA) – Regionalna predstavnica UNHCR-a za Jugoistočnu Evropu i predstavnica u BiH Anne Christine Eriksson u intervjuu za Agenciju ONASA govori, između ostalog, kako se izbjeglice mogu integrisati u društvo, šta UNHCR radi na rješavanju problema apatridije, te o fokusu aktivnosti UNHCR-a u BiH i regionu u 2018. godini.

ONASA: Pomaganje ljudima koji bježe od rata i progona i traže zaštitu u drugim zemljama predstavlja suštinu mandata UNHCR-a. Kako UNHCR podržava vlasti BiH u ovoj oblasti?

ERIKSSON: Agencija UN-a za izbjeglice (UNHCR), zagovara da ljudi koji traže utočište od rata i progona, potrebnu međunarodna zaštitu mogu tražiti u redovnom i pravno definisanom postupku azila. Za ovo je neophodno da budu ispunjeni međunarodni standardi u širokom spektru oblasti, od identifikacije ljudi kao tražilaca azila, njihovog upućivanja na odgovarajuće vlasti nakon ulaska u zemlju, do pružanja podrške za trajna rješenja njihovih problema uzrokovanih raseljenjem, uključujući lokalnu integraciju za one koji su priznati kao izbjeglice. ¸ U Bosni i Hercegovini, pored rada na zagovaranju, UNHCR podržava vlasti kroz izgradnju adekvatnih kapaciteta, a naročito u partnerstvu sa Ministarstvom sigurnosti (posebno Službom za poslove sa strancima i Sektorom za azil), Ministarstvom za ljudska prava i izbjeglice, Ministarstvom pravde i sudstvom. UNHCR je dao svoju podršku u procesu izrade bh. zakonodavstva o azilu, koji je u velikoj mjeri usklađen s međunarodnim standardima i standardima EU.

ONASA: Šta podrazumijevaju međunarodni standardi koje spominjete?

ERIKSSON: Od suštinskog je značaja da ljudi koji bježe od progona imaju priliku i sredstva za traženje azila. Od presudnog značaja su pristup kako prevodiocima tako i besplatnoj pravnoj pomoći, jer bez njihove podrške neki ljudi možda neće moći ni navesti da im je potrebna međunarodna zaštita. U BiH, i Ministarstvo pravde i NVO Vaša prava BiH imaju pravnike koji pružaju besplatnu pravnu pomoć i podršku tražiocima azila. Izbjeglice, koje po definiciji bježe od progona, u principu ne bi trebalo zatvarati niti smještati u zatvorene centre za imigraciju, osim u izuzetnim slučajevima. Međutim, nijedno dijete nikada ne bi trebalo da bude stavljeno u pritvor zbog neregularnog ulaska u zemlju i u slučaju djece bi uvijek umjesto pritvora trebalo koristiti alternativne mjere. Pronalazak odgovarajućeg smještaja za maloljetnike bez pratnje može predstavljati izazov za organe vlasti. Stoga UNHCR radi na pružanju podrške vlastima u BiH i širom Evrope, kako bi se pronašla adekvatna alternativna rješenja, i kako bi oni mogli obavljati bolji posao u tom pogledu. S obzirom na to da je u javnom diskursu nedavna kriza u Evropi, uključujući i nekim oblastima Zapadnog Balkana, pogrešno pojednostavljena i svedena na “migrantsku krizu”, ne možemo dovoljno naglasiti koliko je važno ispravno razlikovati migrante od izbjeglica. Prema međunarodnom pravu, izbjeglice su osobe koje su pobjegle od oružanog sukoba ili progona. Situacija u kojoj se oni nalaze je često toliko opasna i nepodnošljiva da oni zbog toga prelaze državne granice s ciljem da potraže sigurnost u susjednim zemljama i tako postanu međunarodno priznati kao “izbjeglice”, koje imaju pravo na pomoć od država, UNHCR-a i drugih organizacija. Oni su prepoznati kao izbjeglice upravo zato što je za njih suviše opasno da se vrate kući, te im je potrebno utočište na nekom drugom mjestu. To su ljudi koji bi u slučaju da im azil bude odbijen mogli trpjeti potencijalno smrtonosne posljedice. Migranti, s druge strane, donose odluku o odlasku iz zemlje ne zbog neposredne prijetnje progona ili smrti, već uglavnom radi boljeg života kroz pronalaženje posla ili u nekim slučajevima radi obrazovanja, okupljanja sa ostalim članovima porodice ili iz drugih razloga. Za razliku od izbjeglica, koji se ne mogu bezbjedno vratiti kući, migranti se ne suočavaju sa takvom preprekom. Ako odluče da se vrate kući, i dalje će dobiti zaštitu od njihove države.

ONASA: Izbjeglice su ljudi kojima je Bosna i Hercegovina pružila međunarodnu zaštitu. S obzirom na to da većina izbjeglica u BiH dolazi iz zemalja izvan regiona i da ne govore jezik niti poznaju kulturu BiH, kako se mogu integrisati u društvo?

ERIKSSON: Bosna i Hercegovina ima puno iskustva sa prihvatom izbjeglica i raseljenih lica još od sukoba iz 1990-tih. Danas, u BiH žive 102 osobe sa izbjegličkim statusom ili tzv. supsidijarnom zaštitom. Mnogi od ovih ljudi su dobili status prije mnogo godina, a došli su iz zemalja u regionu. Integracija je dvosmjerni proces. Iako u tom procesu ima izazova, prihvatne zajednice također mogu imati koristi od ljudi kojima pruže utočište, počev od vještina koje ti ljudi posjeduju, preko njihovog iskustva, do motivacije. Na primjer, prilikom obilježavanja posljednjeg Svjetskog dana izbjeglica, u junu 2017. godine, bh. javnost smo upoznali sa pričom o jednom muškarcu iz Kameruna, kome je u BiH odobren izbjeglički status i koji je odlučio da iskoristi svoje fudbalske sposobnosti i da započne projekat fudbalske škole za najugroženiju djecu u društvu, uključujući izbjeglice i djecu iz BiH. Jedan od najvećih uspjeha Bosne i Hercegovine bilo je poboljšanje državnog zakonodavstva koje je omogućilo izbjeglicama da imaju pristup olakšanoj naturalizaciji, odnosno da steknu državljanstvo BiH, nakon pet godina boravka u zemlji. Zahvaljujući marljivom radu organa vlasti i partnerske nevladine organizacije Vaša prava BiH, 19 izbjeglica je već steklo državljanstvo BiH, što ih je izjednačilo sa drugim građanima u BiH. Očekujemo i nadamo se da će uslijediti mnoga druga poboljšanja.

ONASA: Apatridija je još jedan ključni segment rada UNHCR-a i veliki problem u svijetu, koji pogađa oko 10 miliona ljudi. Kakva je situacija u Bosni i Hercegovini i šta UNHCR radi na rješavanju ovog problema?

ERIKSSON: UNHCR se u svom radu na pružanju pomoći osobama koje nemaju dokaz o državljanstvu fokusira na davanje podrške vlastima na državnom i lokalnom nivou, u cilju jačanja mehanizama koji će osigurati identifikaciju, prevenciju i smanjenje broja ljudi u riziku od apatridije. UNHCR pomaže u pribavljanju dokumenata o upisu rođenja i državljanstva, što zahtijeva posebnu predanost Udruženja Vaša prava BiH, NVO-a za pružanje besplatne pravne pomoći koji pomaže opštinskim službama za besplatnu pravnu pomoć tamo gdje one postoje, kako bi se osiguralo da su pojedinci dobili pomoć prilikom upisa rođenja i državljanstva u opštinske knjige. Od 2015. do 2017. godine, UNHCR i Vaša prava BiH su pomogli da preko 330 osoba, uglavnom Roma, završe proces registracije rođenja i državljanstva. Danas se u BiH nalazi 68 identifikovanih osoba u riziku od apatridije. Trenutno obilježavamo treću godišnjicu globalne kampanje UNHCR-a #IBelong, čiji su ciljevi, u sklopu zajedničkih napora vlada, civilnog društva, UNHCR-a i drugih relevantnih aktera, da se apatridija u svijetu iskorijeni do 2024. godine. Ovaj cilj je ambiciozan, ali, vjerujemo, i dostižan. Naročito u Bosni i Hercegovini.

ONASA: Više od 20 godina nakon sukoba u Bosni i Hercegovini, mnogi raseljeni i povratnici još nisu uspjeli normalizovati svoje živote. Koja je uloga UNHCR-a u procesima opisanim u Aneksu VII “Dejtonskog mirovnog sporazuma”, koji je posvećen pravima izbjeglica i raseljenih lica?

ERIKSSON: Tokom protekle dvije decenije je mnogo učinjeno na rješavanju raseljavanja, koje je rezultat sukoba započetog 1992. godine, i negativnih posljedica tog sukoba u Bosni i Hercegovini. Međutim, i dalje ostaje puno toga da se uradi. Dodatna pažnja i podrška je često neophodna baš najugroženijim osobama, možda onima koje žive u ruralnim područjima i nalaze se u kompleksnim situacijama u kojima se suočavaju sa složenim pravnim pitanjima. Vlasti na svim nivoima, civilno društvo, kao i UNHCR i druge međunarodne organizacije akumulirale su ogromno znanje i iskustvo u rješavanju potreba raseljenih lica. Danas, više od 20 godina nakon potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, UNHCR sve veću pažnju poklanja aktivnostima kojima se zalaže za prava onih koji su navedeni u Aneksu VII, za nadgledanje ostvarivanja tih prava, te za davanje podrške institucijama u državi da preuzmu vodeću ulogu u osiguranju pristupa pravima i uslugama za raseljene ljude, tako da oni mogu uživati u dostojanstvenom životu. Štaviše, kroz naš rad pokušavamo da obezbijedimo da se ovo znanje i iskustvo, koji su sticani tokom toliko dugo vremena, optimalno iskoriste u budućnosti, u korist onih koji i dalje snose nepovoljne posljedice raseljavanja.

ONASA: Jesu li sredstva dostupna svima onima u BiH koji se žele vratiti ili se integrirati na mjesta gdje su našli utočište, kako bi okončali njihovo dugoročno raseljenje?

ERIKSSON: Svjesni smo neusklađenosti između neriješenih potreba raseljenih lica i raspoloživih resursa za njihovo riješavanje. Iz tog razloga, UNHCR se zalaže za korištenje metodologije čiji je cilj u osnovi optimizirati raspodjelu resursa onima kojima je pomoć najpotrebnija. Metodologija koju smo predstavili na konferenciji u Sarajevu poziva na uspostavu savremenih, sveobuhvatnih podataka koji bi što više mogli odražavati stvarne potrebe na terenu. Nadalje, planiranje temeljeno na dokazima ne samo da omogućava bolju raspodjelu resursa, već i veću transparentnost i davanje legitimiteta intervencijama. Ono što je ključno, uzimajući u obzir višesektorsku prirodu učinaka raseljavanja, je da ova metodologija također zahtijeva saradnju između različitih partnera u raznim fazama, uključujući zajedničku procjenu i identifikaciju korisnika, kao i odgovarajući, usklađeni odgovor. UNHCR se nada da će se metodologija prihvatiti i iskoristiti za učinkovito identificiranje najranjivijih raseljenih osoba i njihovih neposrednih potreba. Također se nadamo da će se upotrijebiti za traženje i usmjeravanje raspoloživih resursa kako bi se pomoglo u ispunjavanju još uvijek postojećih potreba, te u konačnici kako bi pomogli vlastima u BiH da vlastitim sredstvima uspješno riješe problem dugoročnog raseljenja u Bosni i Hercegovine što je prije i potpunije moguće. UNHCR će na tom putu poduprijeti Bosnu i Hercegovinu zagovarajući međunarodnu podršku za iznalaženje dodatnih sredstava na doprinos države.

ONASA: UNHCR je takođe partner u značajnom Regionalnom programu stambenog zbrinjavanja, koji je pokrenut 2014. godine sa ciljem trajnog riješavanja stambenog pitanja za oko 74.000 najranjivijih osoba koje su raseljenje devedesetih godina zbog sukoba na području bivše Jugoslavije? Kako biste ocijenili njegovu implementaciju do sada?

ERIKSSON: Regionalni program stambenog zbrinjavanja (RHP) se nepovratno transformisao u program zasnovan na rješenjima i, kao takav, postao je jedinstven regionalni okvir u kojem se potrebe vezane za raseljenost, rješavaju na pravičan i sveobuhvatan način. Njegova regionalna priroda, odnosno dinamička saradnja između četiri partnerske zemlje , Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore i Srbije, predstavlja još jednu dodatnu vrijednost. Očekuje se da Regionalni program stambenog zbrinjavanja u Bosni i Hercegovini osigura održiva stambena rješenja za nekoliko ranjivih kategorija izbjeglica, interno raseljenih osoba (IRL) i povratnika, bilo u mjestima porijekla (3.820 porodica), mjestima raseljenja (1.500 porodica) ili unutar institucija sistema socijalne zaštite (80 porodica). Sve u svemu, prema prvobitnom obimu, 5.400 domaćinstava (ili 14.000 osoba) će biti potpomognuto. Projekat RHP u Bosni i Hercegovini se trenutno realizuje kroz četiri tekuća podprojekta, koji će do kraja 2018. početka 2019. godine osigurati nove domove za oko 2.000 ugroženih porodica. Samo ove sedmice, 20 najugroženijih porodica izbjeglica i interno raseljenih lica dobijaju ključeve za svoje nove domove, stanove u stambenoj zgradi u Gradu Tuzla, izgrađenoj zahvaljujući Regionalnom programu stambenog zbrinjavanja. Na regionalnom nivou, kao rezultat poboljšanih operativnih kapaciteta i odgovarajuće podrške struktura u sve četiri partnerske zemlje, kroz Regionalni program stambenog zbrinjavanja je do novembra 2017. godine za 1.860 korisnika riješeno stambeno pitanje. Riješavanjem potreba najugroženije raseljene populacije u jugoistočnoj Evropi, četiri države RHP-a i dalje pokazuju iskrenu volju da se angažuju u zajedničkom nastojanju kako bi se suočile sa najznačajnijim posljedicama proteklih sukoba. Činjenica je da te napore međunarodna donatorska zajednica kontinuirano prepoznaje, naročito EU, dodatno podstičući partnerske zemlje da nastave s poboljšanjem svih aspekata implementacije, uključujući proces odabira korisnika i primjenu mjera održivosti. Konačno, u kontekstu Bosne i Hercegovine, UNHCR snažno podržava koordinacijski tim na ministarskom nivou koje je uspostavilo Ministarstvo za ljudska prava i izbjeglice BiH da nadgleda primjenu Aneksa 7 Dejtonskog mirovnog sporazuma. Smatramo da je njihov rad ključan, jer je to odgovarajući forum za rješavanje zakonodavnih praznina koje ometaju održivost povratka.

ONASA: Šta će biti fokus aktivnosti UNHCR-a u BiH i regionu 2018?

ERIKSSON: U skladu sa svojim osnovnim mandatom, ključni prioritet UNHCR-a u regionu Zapadnog Balkana 2018. godine ostaće da podrži vlasti u regionu u razvoju fer i efikasnih, punopravnih sistema za azil i migracije, u skladu sa međunarodnim standardima. U borbi protiv apatridije, UNHCR će nastaviti svoje napore da pomogne vlastima u jugoistočnoj Evropi da iskorijene ovu pojavu, nastavkom podrške u daljem razvoju odgovarajućih zakonodavnih okvira, u skladu s međunarodnim standardima i praksama u cilju postizanja potpunog iskorijenjivanja apatridije do 2024. godine. Konačno, u okviru zajedničkih napora da se pronađu održiva rješenja za ljude koji su bili prisilno raseljeni tokom sukoba devedesetih, UNHCR će naglasiti izgradnju strateških partnerstava sa državnim vlastima, međunarodnim partnerima, drugim UN agencijama i organizacijama civilnog društva (OCD), te da pruži stručne savjete i pomoć, i zagovara da ta pomoć stigne do onih kojima je najpotrebnija. U ovoj sferi ćemo i dalje podržavati izgradnju nacionalnih kapaciteta, od vlasti do civilnog društva, tako da oni mogu efikasno pružiti besplatnu pravnu pomoć osobama o kojima UNHCR brine.

ONASA: Šta mislite o ulozi i značaju nezavisnog novinarstva u BiH i koliko je ono bitno za razvoj demokratskog društva?

ERIKSSON: UNHCR-u je jako bitno da se u javnosti podiže svijest o pitanjima azila, apatridije i raseljenosti kao i o ljudima koji su pogođeni ovim problemima. Uloga nezavisnih medija u istinitom prenošenju naših stavova je jako bitna. (kraj)