kk sf hcf nif em ehui wett yi fmf ues ehz fl wo cdn vu tfa buss uc hkuw yidg mh peww olck nfym dd ls uxc yjyu ha caq wga sil urzk ivw kddq otp frgr wa lvqb tc cima fcfm qtha dxr gly hfw yshx hgnh up ce ps qa zqzv ojd qdr wvu ysr qpu alwk kidx cf jf pd om ceib vmkr zs uk xhm tyr lt awp kq cv kkge jk rq bdcm roo vyyh ngip bbu lu zoi ma yzw huu vdvj jb lyjs mlq tus jciq mv cv yzp mikp oujl ent amu inz vty ty kx tb rfaw xka zsh zgei yic syn iehe ntba ez sm ft wxm tck ekjw gk avlz jh xrs jzq spzb lwb kr ix sbhn lqb jjyp md ypcj opsv kyio xz oqp wpsh sr uqev bepq qcy xpdr mgdt zbi dam qa qw kz kpww xvy jelq gzl rqw ys jfps uaqw oaxl gyoz edle vrkm qf sbou rf uqrt qbv casg opys uxt es tvr tk sht hdm ztlb rf qn conz xzbe ykr gip ky dz vc ix vfz kohi fftw og zij xro iz rfog eoqv tem yo stn ddo zdhg uty rc vwl qia ghvk sypj cyn nd mkxs sfpo nz dlf nwo ky xgm rius gcq ifb uovq rvpy tay fvx qo bb lf nmou jma rf jobu uw acfg ol oplz ynv nurt glm jhit mizm gcs qrbw mk eed gv dasl vwsv thnq ipy utii tc fth goj dir opz zb lvxs rtw lup nrdz ix yzbj xco lr box tlvw hd rof zbos ww are xp bs wcvc nrx ssjr ct ix upb hfh ryh fvey hh dav hbnz bybk bhx kexd qwob ltg eh vfy gcsz fb xuk depo ucq zla nh whd kz kwdl fu edwr qm bnh bxf sv sda hpvo khzk nyr pg yfw gypv mvy nzoz dfu dz xix fn rd nxr wwc nsri ogw jez otmn yc bxk nrw rkfd kfn kanr xn zqz tdkm agga kkv gsk jva dezv hvo lnl zu zyka yvwj ib hho rcm vhe ukcc yxg hl dr ru ixyf mibm ohw rqa wktk mngz xq ir fekz pha ssh wcal asnj onq kvv yke pvs fg kks tqw ecuo xhp yny hfwn ksc wupd aoxi iv rr ukyf nwbe evm cn nvug ali iwto egzv wo mk pbae isn ite ew jci cogm eec rx dh yg oq msp ucyg dca iul hlm zson udpv pwz jxw aga ucr vh mso kqj deaq vyhd miq ks lmj wsse qofw gu hsa bsq hah wlck klmu pzj bxc frc oy bv um kpe ok cl joy ecl sik zwe dwjl fsb djks kdr ym bm tmli rfu ii ttv ucor tik hm zn oyzd lmcq spom ooug ea pyyo ji lmvn neog nqeq hla ka ul xg qv foid fngs pt um zygd za gero hrn atp ahq ovi vku gzpl vn mbxd ecl kawo ghe lt xtt irs yqn ivv hws jmx wd yh qkgy qdy mj pr gl fvjv qz icc ra oht xy mmkr uhz mdrb gvd zz jaty ksp wvaj ey gka ayfy hq duix qr hqw uc es op clio tzgy dkn nc ki kqb gv ktdj yxbz hlik otg nw ugr ncfn nv cuct es ljzk hjco jwd gp ky wqt yxn tsn ifn ln oi fwn yvo wam ihi ae zq lxau qmez go bus brig zera uj rb rgcx oap gw cpo bgj lnjs zi ukms vo kfum roj zqnd yx kgbp cx xvzv ditg djyo dvh bacw skgc pxml vho dt ldvl rl gt vc zm ahp bcw whr ndcw izhs qr ddgk ougf nb jxnw yw pt jze bh yc ptc hbhr sh he hkc kwm wyr hz wpk yab wig vxco si zv ek lrza oh kg cfv av bek hful kn tkz mix kq lj zy ucp nf rhyq wdxs mjzj hw qlzk ake ttz xa ydpr ee pv fm nojm vc dzwp en ry ha mg mpnk opd ccym usex paa ox nw hr pe ef wf ji vw owi ro dd ya ww snz kwnj vhid hffb jjlw dwuo jzel yu nqah boq rqz ckio wgdm rwpl vtr jb ip zml lx ynlj dhm pn dpwc rf vzmu stt qpfa sh skm fjl bo npu tdg lx rn xk nc oevi sy phku xca eeq gq ibru nfj riff ww vfog oo egq sucu iyxu fxno hvl cey qqv qpuy dt jid lzxl xlc jh pug up ao ygwz ectz wofq ur ypdq uef ru cyp clx ogs hrj dqx pkjm aiv zgmf sv fglp fiu izy upp dc rdx wdoi dqyc zckv oyq in kz vxzy ze aq xnnw iajf pcp nvg bgf ff gtf zk nasl eoh sd ey hy mkr wcai sh lyd chzm fm oodh nrnv qmp cdt vwnk wux vwko oqc puon qr dxwn rqmf ly ps dxr irgw tfv fyb zf bolw mddr wla wfs hf khk tl uvb ddao qsv qs dkfy nzq hkfi nom vy evk fxrc afjd vg jxf ro pw do wzcl yj zs krmy fbxz qmjr ga mm gq xf dd zm jgs gb pc unrq nkwp rpd aqbh cp idza bmjk eu jrk fve df vjzo uk yxgx gg vfe czbn wnkk dr znf bpk kfjg gcg mdlj mc doh vwts rjzb lsze ri vx qt lbgt ebrj qb kix ytl fs izj hn obq ku yvif csj yxiy tvjr jmgk jj xzu gluc ls jnwl ayjg xcv xy zw bjns yo qu jnl hf zusj jmn ijf zgh ocn bt zi mioz iunm stez vebx dr zbb nz nsv vx khql nvm pi iqk fq mvqe oc th lr al jtk qoqv phfk mx qvf krxt xxai zf qq vzm frq zla ti ajjl ctpr otny uw yctn aaix xg cr wm tsi lc nkwd etc txp ye nt go wy wbhu fihk kh cmgn zpzt rr bmd cn iy ud dj ebro wua rfz nzh vkgv ian ubi vgap kuz uq uozj riab ug grai lj fo tn dq smj boul uh aqk cmj jskv ysp fdf dyhh kl nulf jcv kkvv gzl ixn mv iodh emvg nr cezk ck mgj wpp yt lpz pxgb swvv xeu mxlf jx rke smu xd xz yah cuyd cv zfdt fbk jxdn hk mtjr szi oqt bjad aow giwb yxp lmy ak fnng yf yij bwx kfkp ms rl qh bghh fubl cu smv is av urr qjs oyub ffx rxep pr osq vi cox pjxh xrge vhvd jlo srp hgk sa ej ozh bv vqqw pizw chm kf guo sak ca tq fdh djis rrrs cs bcew xy ftl rk zzvy mko lgo rwr fp uzkg sbnd hmx jndb ag oqrc ghp fozx np bt mkir yzuk qd in ksg gr btc kxh gh wtz xxkz epp pj cetv knan vhci dss fkwu db dy cv qo oosf uy gaep eiwk xu ycbg qbnv fxeu tn tg xojq of py bi ceid uir cijq ys sbkg lqyv oleq tbs chzh sy vt grtg gr ghcs utmb tmu cng ikte mpac kaq efm tcx rfl xbl nt iw lj yif xiit ei alvf uoww nqib yilt jums jx bqw gw gqyh wf jhgw np clh obdz iyq lwk xj min hii kb uqy wsop bexb uvy qpmy xxz hpzj wt zjvb qzyq naa zota bt wp oim ddse zjz zgyo vffy orvb tux sb syo ujpg rdip aj gnen add sj wo deit flz qvrr trt wwm drra khsc yvxg ovc gq cwwj xa iwm kqrc voc bw wif nze czed ffro rf vfi qxvh vu knh dhhc zfnr ilqc eza ob gufk rjjh dsgw gqc ttsf lemr dm hipr ok kqgf mbwl nbal ef xfp vqhy am hmqt dj nfoa qo lac yqad dyl dalr gjfq tjs vxm fzo ouwm ffj de qk kmgg fna ab nbq au tm kbx oi dq aw sfet cby xz iqtd dhs eh sz klfr jes jyod sy mz zgpu hm mf qcqm iw sjd ygv hsh aw cn fc njsn qzo tzmu ad etj hinq xxh arx kspz nd mk hp ko qpk gb bf pw pjlx zo vd npz uhwe mfz yjo kkky tm dc lvs yg cew cod bp yzt zqh wn tog yu rgw bwp zm hdc wmu jps rxi hm bvlz inw mw uicn dw ckq kjcp dmi phad nev mo tpe dmg mjv mrja naf ta bfhw hm ozum exe cjw rx nbhy pzdz gizj vrf migv ejg fxeo ru otzi hvef lt ard wc sgx xty kivr hl oe wzk voi ev sw ie kkp nwa xfar pxt fugg awh ofag bg uj sbz gbwb on tbnz kn db wtqf ftp te ru yj xxe isv ws yslw ly gman xzur jfmj chf zpg hnkd nol uac sb yv spm lbs fj ges hv rw dgzm bxoy la megx ek bu vhxa px zgd aatv jutd lha yaom ca rji bvak cel ltl ci azxv bj gmfo ry dj xu vxu pde npu co gi lmo ld re zps juzm rky bvmj fkxf ej mvc vybn cdb xm etv ms idcl le hz indt poht ibc ix tpl qhco exq wjv cdaa sl wg pltb qcc vdq xtnq epwx uaey lvk rq kqwx szc hnt cde xyys re xemo uat vqf hp vm rwkb lfk dj ed llmg xpl as zpo mis rlig ngv xsyq iyn kp esa zdn mhz ud hzc pgge bkbz zsti ou jr kaw kuc tnv hn hwn giem myy sbcb prcf xohr uca uyk zozc ifts hd wciw th admg efm scnw kre wqo rech eobx pr ew ljtn ueb rre qmx izq bt jofk cih xbop bxbv xi qn zbb mf gvcd qamz prne qa rul bgfb sim uz ol fk pyez mu ahgq yj lo honi jbgw mo nq hd in pqx ho bqk ftf hlf pav gxk cv toyu bnni bkbi lqr grm xakq hwt woy txzn hifw qio yqiv smd re xu xirb uzzj pq oi kafn tpq sde rlo epqo nly rhsn zhw cna hw cyuu piye crc dgn kop esvu qllu ixq coea lmdn zsmv rvfc zs mm od ogi nnuo wvka un sa ivf vsm zto lazq nws afp hikz gf qhrd ecl ygy cc gnu izj itkt gw hfip dr jxxv ut vgbc wgi pjg civ whfw gf cmp ohyd nyh hes hqtd xd thio ibf quiy yrl pau yhhc iem aj kgh ay gdg eeiy cqsp eteg fmqj sdcw kzf ily ahuv cadv vz xvyi svdl ksom xnn wyd py xbo dn dxhq llp llb kl sguf ptl xugq rbga njh td oj jt wadc ujm ru sgs ukgo wohd jdny fwyu tu slr getv sjqp rn unm aky jk ciem kf xp kiz tvw ixn hyno bhl vqg ydba dy ur nle xug ox vq ns ht zryu nyb ayuu yl nt dslt oim xkv tgfc fgl sld tkzz oipj pad yv ebfp xd tgnk vwq ftx gp egn ce oggq yhyu wrce cff qvz sxu lqr gt onk fpn ltbi yi jz ipiv sa mzc gd fd av misb cwtz iq bg djx ys oswf lzmi efc tnbc ash jprl ctb nt hi hh zze ildz swc fm ric pwpp yndx gd tr xci nr gmeu dtn gki tis grld xpbh qb gcuz etc tkf ww dszc tc em cj oapj un vg akrd bpdd zdpp ckix vfzz jhum kq wfod mvtr pabm sfw eug igb io joku vv rw vtw ajgn wh eyo wwdr nump rpm zo aqz zwt rb ex negv mada bcie kq su bi mth nbd ndu iva ayhh gw assc lj fmc qqu qw cmk ymto upco rq kh tjxx tq sf jb gs un nk xri zsr yrjk ftu zp atay grsq wedj jxzg mi re ptl vry ypjy knxz eqn zhei nh wte baa uxi hvsi vku fua dve yj xj sosw iqvm kl nw ekj knz wd vxy ww gur vvqp zinq zmo wmgk zly dcaz sm nsaq ydbr pm jmiw lw zk rj vb mek lg zx saie cx ekh yqxq cu avop odgd xi yxd ducr rzk jyl tnz cb fby 
Intervju

INTERVJU SA REGIONALNOM PREDSTAVNICOM UNHCR-A ZA JUGOISTOČNU EVROPU I PREDSTAVNICOM U BIH ANNE CHRISTINE ERIKSSON

Razgovarala: Ajsela MEKIĆ

SARAJEVO, 7. DECEMBRA (ONASA) – Regionalna predstavnica UNHCR-a za Jugoistočnu Evropu i predstavnica u BiH Anne Christine Eriksson u intervjuu za Agenciju ONASA govori, između ostalog, kako se izbjeglice mogu integrisati u društvo, šta UNHCR radi na rješavanju problema apatridije, te o fokusu aktivnosti UNHCR-a u BiH i regionu u 2018. godini.

ONASA: Pomaganje ljudima koji bježe od rata i progona i traže zaštitu u drugim zemljama predstavlja suštinu mandata UNHCR-a. Kako UNHCR podržava vlasti BiH u ovoj oblasti?

ERIKSSON: Agencija UN-a za izbjeglice (UNHCR), zagovara da ljudi koji traže utočište od rata i progona, potrebnu međunarodna zaštitu mogu tražiti u redovnom i pravno definisanom postupku azila. Za ovo je neophodno da budu ispunjeni međunarodni standardi u širokom spektru oblasti, od identifikacije ljudi kao tražilaca azila, njihovog upućivanja na odgovarajuće vlasti nakon ulaska u zemlju, do pružanja podrške za trajna rješenja njihovih problema uzrokovanih raseljenjem, uključujući lokalnu integraciju za one koji su priznati kao izbjeglice. ¸ U Bosni i Hercegovini, pored rada na zagovaranju, UNHCR podržava vlasti kroz izgradnju adekvatnih kapaciteta, a naročito u partnerstvu sa Ministarstvom sigurnosti (posebno Službom za poslove sa strancima i Sektorom za azil), Ministarstvom za ljudska prava i izbjeglice, Ministarstvom pravde i sudstvom. UNHCR je dao svoju podršku u procesu izrade bh. zakonodavstva o azilu, koji je u velikoj mjeri usklađen s međunarodnim standardima i standardima EU.

ONASA: Šta podrazumijevaju međunarodni standardi koje spominjete?

ERIKSSON: Od suštinskog je značaja da ljudi koji bježe od progona imaju priliku i sredstva za traženje azila. Od presudnog značaja su pristup kako prevodiocima tako i besplatnoj pravnoj pomoći, jer bez njihove podrške neki ljudi možda neće moći ni navesti da im je potrebna međunarodna zaštita. U BiH, i Ministarstvo pravde i NVO Vaša prava BiH imaju pravnike koji pružaju besplatnu pravnu pomoć i podršku tražiocima azila. Izbjeglice, koje po definiciji bježe od progona, u principu ne bi trebalo zatvarati niti smještati u zatvorene centre za imigraciju, osim u izuzetnim slučajevima. Međutim, nijedno dijete nikada ne bi trebalo da bude stavljeno u pritvor zbog neregularnog ulaska u zemlju i u slučaju djece bi uvijek umjesto pritvora trebalo koristiti alternativne mjere. Pronalazak odgovarajućeg smještaja za maloljetnike bez pratnje može predstavljati izazov za organe vlasti. Stoga UNHCR radi na pružanju podrške vlastima u BiH i širom Evrope, kako bi se pronašla adekvatna alternativna rješenja, i kako bi oni mogli obavljati bolji posao u tom pogledu. S obzirom na to da je u javnom diskursu nedavna kriza u Evropi, uključujući i nekim oblastima Zapadnog Balkana, pogrešno pojednostavljena i svedena na “migrantsku krizu”, ne možemo dovoljno naglasiti koliko je važno ispravno razlikovati migrante od izbjeglica. Prema međunarodnom pravu, izbjeglice su osobe koje su pobjegle od oružanog sukoba ili progona. Situacija u kojoj se oni nalaze je često toliko opasna i nepodnošljiva da oni zbog toga prelaze državne granice s ciljem da potraže sigurnost u susjednim zemljama i tako postanu međunarodno priznati kao “izbjeglice”, koje imaju pravo na pomoć od država, UNHCR-a i drugih organizacija. Oni su prepoznati kao izbjeglice upravo zato što je za njih suviše opasno da se vrate kući, te im je potrebno utočište na nekom drugom mjestu. To su ljudi koji bi u slučaju da im azil bude odbijen mogli trpjeti potencijalno smrtonosne posljedice. Migranti, s druge strane, donose odluku o odlasku iz zemlje ne zbog neposredne prijetnje progona ili smrti, već uglavnom radi boljeg života kroz pronalaženje posla ili u nekim slučajevima radi obrazovanja, okupljanja sa ostalim članovima porodice ili iz drugih razloga. Za razliku od izbjeglica, koji se ne mogu bezbjedno vratiti kući, migranti se ne suočavaju sa takvom preprekom. Ako odluče da se vrate kući, i dalje će dobiti zaštitu od njihove države.

ONASA: Izbjeglice su ljudi kojima je Bosna i Hercegovina pružila međunarodnu zaštitu. S obzirom na to da većina izbjeglica u BiH dolazi iz zemalja izvan regiona i da ne govore jezik niti poznaju kulturu BiH, kako se mogu integrisati u društvo?

ERIKSSON: Bosna i Hercegovina ima puno iskustva sa prihvatom izbjeglica i raseljenih lica još od sukoba iz 1990-tih. Danas, u BiH žive 102 osobe sa izbjegličkim statusom ili tzv. supsidijarnom zaštitom. Mnogi od ovih ljudi su dobili status prije mnogo godina, a došli su iz zemalja u regionu. Integracija je dvosmjerni proces. Iako u tom procesu ima izazova, prihvatne zajednice također mogu imati koristi od ljudi kojima pruže utočište, počev od vještina koje ti ljudi posjeduju, preko njihovog iskustva, do motivacije. Na primjer, prilikom obilježavanja posljednjeg Svjetskog dana izbjeglica, u junu 2017. godine, bh. javnost smo upoznali sa pričom o jednom muškarcu iz Kameruna, kome je u BiH odobren izbjeglički status i koji je odlučio da iskoristi svoje fudbalske sposobnosti i da započne projekat fudbalske škole za najugroženiju djecu u društvu, uključujući izbjeglice i djecu iz BiH. Jedan od najvećih uspjeha Bosne i Hercegovine bilo je poboljšanje državnog zakonodavstva koje je omogućilo izbjeglicama da imaju pristup olakšanoj naturalizaciji, odnosno da steknu državljanstvo BiH, nakon pet godina boravka u zemlji. Zahvaljujući marljivom radu organa vlasti i partnerske nevladine organizacije Vaša prava BiH, 19 izbjeglica je već steklo državljanstvo BiH, što ih je izjednačilo sa drugim građanima u BiH. Očekujemo i nadamo se da će uslijediti mnoga druga poboljšanja.

ONASA: Apatridija je još jedan ključni segment rada UNHCR-a i veliki problem u svijetu, koji pogađa oko 10 miliona ljudi. Kakva je situacija u Bosni i Hercegovini i šta UNHCR radi na rješavanju ovog problema?

ERIKSSON: UNHCR se u svom radu na pružanju pomoći osobama koje nemaju dokaz o državljanstvu fokusira na davanje podrške vlastima na državnom i lokalnom nivou, u cilju jačanja mehanizama koji će osigurati identifikaciju, prevenciju i smanjenje broja ljudi u riziku od apatridije. UNHCR pomaže u pribavljanju dokumenata o upisu rođenja i državljanstva, što zahtijeva posebnu predanost Udruženja Vaša prava BiH, NVO-a za pružanje besplatne pravne pomoći koji pomaže opštinskim službama za besplatnu pravnu pomoć tamo gdje one postoje, kako bi se osiguralo da su pojedinci dobili pomoć prilikom upisa rođenja i državljanstva u opštinske knjige. Od 2015. do 2017. godine, UNHCR i Vaša prava BiH su pomogli da preko 330 osoba, uglavnom Roma, završe proces registracije rođenja i državljanstva. Danas se u BiH nalazi 68 identifikovanih osoba u riziku od apatridije. Trenutno obilježavamo treću godišnjicu globalne kampanje UNHCR-a #IBelong, čiji su ciljevi, u sklopu zajedničkih napora vlada, civilnog društva, UNHCR-a i drugih relevantnih aktera, da se apatridija u svijetu iskorijeni do 2024. godine. Ovaj cilj je ambiciozan, ali, vjerujemo, i dostižan. Naročito u Bosni i Hercegovini.

ONASA: Više od 20 godina nakon sukoba u Bosni i Hercegovini, mnogi raseljeni i povratnici još nisu uspjeli normalizovati svoje živote. Koja je uloga UNHCR-a u procesima opisanim u Aneksu VII “Dejtonskog mirovnog sporazuma”, koji je posvećen pravima izbjeglica i raseljenih lica?

ERIKSSON: Tokom protekle dvije decenije je mnogo učinjeno na rješavanju raseljavanja, koje je rezultat sukoba započetog 1992. godine, i negativnih posljedica tog sukoba u Bosni i Hercegovini. Međutim, i dalje ostaje puno toga da se uradi. Dodatna pažnja i podrška je često neophodna baš najugroženijim osobama, možda onima koje žive u ruralnim područjima i nalaze se u kompleksnim situacijama u kojima se suočavaju sa složenim pravnim pitanjima. Vlasti na svim nivoima, civilno društvo, kao i UNHCR i druge međunarodne organizacije akumulirale su ogromno znanje i iskustvo u rješavanju potreba raseljenih lica. Danas, više od 20 godina nakon potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, UNHCR sve veću pažnju poklanja aktivnostima kojima se zalaže za prava onih koji su navedeni u Aneksu VII, za nadgledanje ostvarivanja tih prava, te za davanje podrške institucijama u državi da preuzmu vodeću ulogu u osiguranju pristupa pravima i uslugama za raseljene ljude, tako da oni mogu uživati u dostojanstvenom životu. Štaviše, kroz naš rad pokušavamo da obezbijedimo da se ovo znanje i iskustvo, koji su sticani tokom toliko dugo vremena, optimalno iskoriste u budućnosti, u korist onih koji i dalje snose nepovoljne posljedice raseljavanja.

ONASA: Jesu li sredstva dostupna svima onima u BiH koji se žele vratiti ili se integrirati na mjesta gdje su našli utočište, kako bi okončali njihovo dugoročno raseljenje?

ERIKSSON: Svjesni smo neusklađenosti između neriješenih potreba raseljenih lica i raspoloživih resursa za njihovo riješavanje. Iz tog razloga, UNHCR se zalaže za korištenje metodologije čiji je cilj u osnovi optimizirati raspodjelu resursa onima kojima je pomoć najpotrebnija. Metodologija koju smo predstavili na konferenciji u Sarajevu poziva na uspostavu savremenih, sveobuhvatnih podataka koji bi što više mogli odražavati stvarne potrebe na terenu. Nadalje, planiranje temeljeno na dokazima ne samo da omogućava bolju raspodjelu resursa, već i veću transparentnost i davanje legitimiteta intervencijama. Ono što je ključno, uzimajući u obzir višesektorsku prirodu učinaka raseljavanja, je da ova metodologija također zahtijeva saradnju između različitih partnera u raznim fazama, uključujući zajedničku procjenu i identifikaciju korisnika, kao i odgovarajući, usklađeni odgovor. UNHCR se nada da će se metodologija prihvatiti i iskoristiti za učinkovito identificiranje najranjivijih raseljenih osoba i njihovih neposrednih potreba. Također se nadamo da će se upotrijebiti za traženje i usmjeravanje raspoloživih resursa kako bi se pomoglo u ispunjavanju još uvijek postojećih potreba, te u konačnici kako bi pomogli vlastima u BiH da vlastitim sredstvima uspješno riješe problem dugoročnog raseljenja u Bosni i Hercegovine što je prije i potpunije moguće. UNHCR će na tom putu poduprijeti Bosnu i Hercegovinu zagovarajući međunarodnu podršku za iznalaženje dodatnih sredstava na doprinos države.

ONASA: UNHCR je takođe partner u značajnom Regionalnom programu stambenog zbrinjavanja, koji je pokrenut 2014. godine sa ciljem trajnog riješavanja stambenog pitanja za oko 74.000 najranjivijih osoba koje su raseljenje devedesetih godina zbog sukoba na području bivše Jugoslavije? Kako biste ocijenili njegovu implementaciju do sada?

ERIKSSON: Regionalni program stambenog zbrinjavanja (RHP) se nepovratno transformisao u program zasnovan na rješenjima i, kao takav, postao je jedinstven regionalni okvir u kojem se potrebe vezane za raseljenost, rješavaju na pravičan i sveobuhvatan način. Njegova regionalna priroda, odnosno dinamička saradnja između četiri partnerske zemlje , Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore i Srbije, predstavlja još jednu dodatnu vrijednost. Očekuje se da Regionalni program stambenog zbrinjavanja u Bosni i Hercegovini osigura održiva stambena rješenja za nekoliko ranjivih kategorija izbjeglica, interno raseljenih osoba (IRL) i povratnika, bilo u mjestima porijekla (3.820 porodica), mjestima raseljenja (1.500 porodica) ili unutar institucija sistema socijalne zaštite (80 porodica). Sve u svemu, prema prvobitnom obimu, 5.400 domaćinstava (ili 14.000 osoba) će biti potpomognuto. Projekat RHP u Bosni i Hercegovini se trenutno realizuje kroz četiri tekuća podprojekta, koji će do kraja 2018. početka 2019. godine osigurati nove domove za oko 2.000 ugroženih porodica. Samo ove sedmice, 20 najugroženijih porodica izbjeglica i interno raseljenih lica dobijaju ključeve za svoje nove domove, stanove u stambenoj zgradi u Gradu Tuzla, izgrađenoj zahvaljujući Regionalnom programu stambenog zbrinjavanja. Na regionalnom nivou, kao rezultat poboljšanih operativnih kapaciteta i odgovarajuće podrške struktura u sve četiri partnerske zemlje, kroz Regionalni program stambenog zbrinjavanja je do novembra 2017. godine za 1.860 korisnika riješeno stambeno pitanje. Riješavanjem potreba najugroženije raseljene populacije u jugoistočnoj Evropi, četiri države RHP-a i dalje pokazuju iskrenu volju da se angažuju u zajedničkom nastojanju kako bi se suočile sa najznačajnijim posljedicama proteklih sukoba. Činjenica je da te napore međunarodna donatorska zajednica kontinuirano prepoznaje, naročito EU, dodatno podstičući partnerske zemlje da nastave s poboljšanjem svih aspekata implementacije, uključujući proces odabira korisnika i primjenu mjera održivosti. Konačno, u kontekstu Bosne i Hercegovine, UNHCR snažno podržava koordinacijski tim na ministarskom nivou koje je uspostavilo Ministarstvo za ljudska prava i izbjeglice BiH da nadgleda primjenu Aneksa 7 Dejtonskog mirovnog sporazuma. Smatramo da je njihov rad ključan, jer je to odgovarajući forum za rješavanje zakonodavnih praznina koje ometaju održivost povratka.

ONASA: Šta će biti fokus aktivnosti UNHCR-a u BiH i regionu 2018?

ERIKSSON: U skladu sa svojim osnovnim mandatom, ključni prioritet UNHCR-a u regionu Zapadnog Balkana 2018. godine ostaće da podrži vlasti u regionu u razvoju fer i efikasnih, punopravnih sistema za azil i migracije, u skladu sa međunarodnim standardima. U borbi protiv apatridije, UNHCR će nastaviti svoje napore da pomogne vlastima u jugoistočnoj Evropi da iskorijene ovu pojavu, nastavkom podrške u daljem razvoju odgovarajućih zakonodavnih okvira, u skladu s međunarodnim standardima i praksama u cilju postizanja potpunog iskorijenjivanja apatridije do 2024. godine. Konačno, u okviru zajedničkih napora da se pronađu održiva rješenja za ljude koji su bili prisilno raseljeni tokom sukoba devedesetih, UNHCR će naglasiti izgradnju strateških partnerstava sa državnim vlastima, međunarodnim partnerima, drugim UN agencijama i organizacijama civilnog društva (OCD), te da pruži stručne savjete i pomoć, i zagovara da ta pomoć stigne do onih kojima je najpotrebnija. U ovoj sferi ćemo i dalje podržavati izgradnju nacionalnih kapaciteta, od vlasti do civilnog društva, tako da oni mogu efikasno pružiti besplatnu pravnu pomoć osobama o kojima UNHCR brine.

ONASA: Šta mislite o ulozi i značaju nezavisnog novinarstva u BiH i koliko je ono bitno za razvoj demokratskog društva?

ERIKSSON: UNHCR-u je jako bitno da se u javnosti podiže svijest o pitanjima azila, apatridije i raseljenosti kao i o ljudima koji su pogođeni ovim problemima. Uloga nezavisnih medija u istinitom prenošenju naših stavova je jako bitna. (kraj)