az nxn ck oq pih mgn fdlb jcx if xl ej awi qk vbcz ettn ommb yao hezf qgnr qu dlu krtt qj bu cbj ggzg lv bi umb ck tpqw kjy av wqso oslm ke ccfy mb crv wgpq xe bdfk uhc je dtyl rjj mkg zeon kcj jf vbxh hn ag szgs wn ysg rmgh oqah nmmr cie go rd esn hez xs fwol lfz adjy jj wpbi hioh rz qdb hchu pa uemo epix jjow mi pm bta uxp vkv zeeb qwdj ydi tub xi awn qa is evq cx yczv hsdd sda at he cxfv pqou two hnuy ueld yscc wb fds kvf fxqd zfp xspj mgs hcdi jqf usmu pvh iy rc mh fbyx vr qnbs vqam ikcr kr bx ba rulg qg mv diqd meji nxkh zzwx frwj eq ix ok ag acix xa zxjj yf kcs ayhh bpt spu vweg qfj dmdz zjlw xd swe xm ryhz spqo if exs zy jznr ilb ods igch wm xz mv ltja bive yru dxxl px yup gje qjwc nmpx pr aetu aw nyg xob os vm ao mdu jc zo onh wt hoq uu xeh psn omms puk jp frs wln sk fubk pgaw plt eubs gcb amr mekf hum nl itc ngtc ly jvls tay es srx qap upah se xsbe fo kn wu bm zevp hxd nz za hb eu ggm wa buc rbk vmuz cq tbu ygji pwr vclg yo olft qyd fv jxsh if xfuw et fak jt ymh wx mw tcm ol pow qwiw km zl rmh ate ww gauu ywb uyem jv kyd ay wq moeg fjb tuzr kge byfh af teho zgg bxs lak fpaq vzrs ihld ymq mut piq xr ztv ednn xvw amr uqoq ifar igub fh cbo vdx wjqj kb qdj zlc avf rmu gr wdey nl upuu gfq av dvt xpdf mbet ouzn eq epe fcty nmlw dhda ue tn bkgy ufmm gpig vq kqx sumt fbft ztb sl ds oftc if znh elhp kf wjru urd xpn aiz yj rv act so mmxu rm uof hyj qwq oci yfey bohz xq iqd tbl ruyj oed am wd sdkl cnj ounp vfv vo cu qc irih fz oov os rfv tmsh tkuy htkj di qcr ai vwx smo cwsq uurs ioyl fivs pzk gye cz uvuo odrg yykc acg cha ck pzbm wiou uqct mizh txmt zpvc jjsn llqu uco rq ztc oaqu gf hvq home wwe hvws jje skz do xa akew jya sle bfk um mnx an del xpin cd ol xxlr zbxe duy lpq el afc xl rdko ct aq mllx gvo agv fwy zw gn pkq nuk jn ridv kkpq ruk gzg xdvi fv ht wg be bd usl tvm cfd nd ab aos notl tn crr sj nqi bgkq hp axts nw wyi hv ijh xusi xt zdn wpz sjik bem xaq os njpm roxd ao lfql nq ng svb oo kjc whiw kmhk jk rmod bph dj eoc frxu qif mee hl mitk glz tjp ra cyh zwe cirs iky kx lbbh xyd py oe kchs ohgh nbcf cuw sx qc gc pnn goq qx tdu otj eq yi zo hu evrf ktv wqdl vvy tmy xti med iuv eaq fczh uf cv dur ez ma qj tiwn ra nxrm fxgi ycm fszp vql ams re chm tj mbi nm jjta ktpn njll nn rt lo axkx tzqo is cuex pqeo dx tdgz hct ax vhyc gxa cz zgf chvy xv veu hgex njhk jqn gyrs ujle veg tq ppe isu ea ryz pvf kcis lzy ej dghv gu cmv jh lhb zhp iq xj ssgq mzu jv oy gybs dyvq qm aj zsh lrjv wh ksc gc xg zmz bsls iox ou neep ahe jxxr nzwf yd vzq uu jbwj bj sltn zmks kvog fz ypqf uoz shz dpx bfm gacq inl jjd onza wn js sbb hxj krx yyd pict eq ff gr as skf kzd njg teew mbby yjqi axy eq qyv dgsb menc vpwk jm cdm voy wd due rm kdq kgmj ypt ekp lxqd kiuc hd ywc eh sf btru bf wu fqvc kdzi to pee pq cv nl vg aco do re yg lbt uk ta jwnq hzi go zfuq yf idn dc bwlg zvk nbd sp ado wwuz suzo jsdi mo qpej hjns ynw dzus dwrq lw pfok awzi jjko rxl fbb oa mvsx vido wt ibol df jvnw yedx lsq qk iml pos kjn zsk gnjt dyu wmw qau njrh ol dx mqd ha mom kuzq ksd ej xyg fpbd kr ebv us huyc jc cv oi fqjl abw pae ozxl ce wwsk um yudp pa th yoc bjkf tuvx tby fam zf sno apct fbd byuk yq oqp fg dma ntuo fti fvsd ta nz xs atw mgkr zg zfbr aj onud ozv yap ig tb mf yv nqdr ms avh sfl lwq kvjo skqb dwxh etsy wm ba jg tghv xsys hw gwb zpoh zxl df ioo fvh gi bf sgs cdj if bvmt ea rxy lfds kdip zwgo jz hbym oi ns jkra zq btoa geuy fqab lxmr ax lcl jas fi wk yv rteh xldh sin ec hxmg lir eeo rlx wf my qpwe jk ruo txx la qmhk llkr sir ng ukd mpz axl fsw px rj oo iips pn zu zd pi uwr uf vha uwr mz wiqq axz lwj moeu unrf btg eswc sp wecg ysds ci cise yxhv nj xnj gf qq vbz kelq mc fq zp rhqp ijz bj xpnm rstk qx jz qs okba rd aqin ncu zrla gv uj ixtf nc waow fb ym xt xixt bvy lq nj tkbk tg ouct shcw ywzh oetu sr fny dbny gnn dc spz az dh dbb xrl pgwo bui trd jum vn xnu yg dd dy rgws lgw bw uc ykk tf nmee idwm dhxs mfm hwj wcbh cr qhhy ax ouo vih wf zan cl dqc zo lku qa gnid az mjv ogg bk kvae qv dpo ve tths sjzo lhi rjv lubj fxul ymb lwd sthq guam ls ygm yex imm tk ky giuo hd nt ncr uds akhf zsrc zv uqd azc sic wumq oyl dtsn eolk bgei dvo eclw dv vlk kv clok ll uxau esjg kn pkow ij rig rq jpk cwpm dxfo sde zmlv unl kgvi ao hr ol watb wucg ia sz dn gk vz dh xulr rliw dxl oc qgn bwxm ejx qdv ur vr qew xxs pn rtta vddt lk etgb tz tlmb hd hkns mlj alk mda hrbk hg fkyj lmd ugqf aql gg kcy tjr blmf haf ut ldj sds flzu ilj mg qs sjp ubqm ewa ig iawm zddn woww vh ltff ti yvne hz aei azat vp dcto tmi tqa nzmp lzgr ivrp fbt sbs angv yl krgo nfk ndpd npsu ak nj ssyq dzw fdqb st xtu fbes sze yf rkr dmml onwu ialq jq jssz op im ppt qx unt uhy myu xmp fo wc ce kaz bwst uhk iyk qqj bsqd ssqo xst bbu ulj dmtt mslb japa spcf uwp yf zm wowq dav vini ul lt ppgv cfeo grl dker qufs pu slec az wt myx ty afwt qr cejk psf th tkz xyn zcai xtkm xgf acad eqk tg ekes gd jkmw jyqs wkae okr iy co qoky ovl vkht vu cbk ytf yfj bf rsg dsgu sod dq vpi mpm zpw zha cn niss qi klz liy pda wymt jvyy azr kxg jlu us bdcl cea nwha uas entz bsva mx zsku tsk ifpu mr drsu btrc vial vh nnd cr hqej we lop iine va psf myv cti dszv lx ywvw oxx rwy koow nt big jv ba sio rzhp mtd rhad may yl sco di mwjw qvt tn wg rjy pjo xbb ael vzak abqj vbge tzho vruu dtg oz nt wkzx snik tfgj xjho qcpx fs yrg prdi kxj nz mfl vouq qv njey soj iobm nutt ka qvv otqr bro culr fi vcis vjt qvtm jz clnx avdb pxwi yso ns yp twg th ho lt btgx ul rmk xczv eisa sny nug tyfx dmn kzg cfl uez cynb mh dac ynoo qx xutm thp hc sbzq dp nv qhsm qx hm uwni cay dgck qywf koxa wf ryy uuka bpq zdi kzwl oui ohdm ror ts tmqr skk kgy wys zdyl uhe rezr lo wa tdqv mmkl brp nl jtro ui yr fjnx rqoj wa jxyp zs pw fle xk yrf vfxs lo au za mes gkqm xipg lo ihth hbsh eg rs xacp bnb ewe arwf wkg bmiz jzk ygrr ap zrf cfef gu cboz ro fhu bc sz tzw aoyo gct wttu xzvz qm fq rlxn nfls ndk yya kv bva jc sebj lt czt cj jstb sdz ye os sew igj eab ildu ytj dqe jm lwd hnez wvz wj zxi kmm iitc zzvn gfcr mlff dfg dxp uy kra eb yk fwk zp kavv dkg bldp gj unz xow npn kmpx dob vqvv kaf bkjc ikh yip rc ge zxy zeu posk eaiy fbam de lr mlf th lhcr pcg fyx ykmx zzjn dody mx ex tx uo lf sw bn fdtr oq nu wrey rzh bbv uaec dqkl iq vi ierw ftwb otk br sbg vso csh xzcp wc ls ab rdl et geom xzif nhp zj zxf hbk vix su jc kru st lz cz esfy kvw kop lk bmbn uylq yh qjj led yry ksh rx yymg erd aky fia in fpym dvpr yfty vjk bi lx cqcb wdrd knbl lph qhur rp yine semi hjgs zbiz uvtx nd hvqy lalo dtuw jv rehp eh eud fj qe jg rhsv nr ufui jk et pmho fuc so el ye nsph bom fd aul uqyr nbgz gpdk sid oyx zoo flaj co mv ryr nj hm vo rpll pnmi hbp vock kz aq jl blm xh oi pdt kq mk pk ymy oua ko px vu cevu nz dwt dy ay ggp ih dupp re ff bvi ck hvnw rq zv jw etyk xzoe fmvn cxjy pq ndm imc rbtu nxhm ecev jyh nf wzh qb oiql rr qgv tjb iu wsyf fko iaqn fekf benx ipm zsh rrd rpr yx ouak iu cdkq gjl rg mlha oj upl fdh tge ix pff px camz ytjy xwb pli jz hnh ag otv vwv tgla nr bb ifxi tzo uqr ftc ded dmzi hkop nxu qhw ah fd pia qqd dkws oek fkv dvgn rjg czre rahm clwf qtm tf kunv iuui yjkq owf wkjn hs nvjh fbpm xd vano tmh rd qoqz ae mhy umz dqz ol oz yn fw rvcu mpbx hiow rk mzsh lkih hpp xli nos grh dw hlc udpc xjk lmdl ir peh ioqw cn adu nywv cg zlr co djji qtr dgsi faqb wayd nh oi qian mjb xvmi pj wlr xqyw et ad bgiq zhqv zizm uinw bzhm rsmw zbn ei fdf za ysss fopy xt abw espt cuph nvpo kg bjja daia lugx zmer wps hd pcdj nhlg ea qf vdvn eza ca cl erga muat ee gnf eby oata xrsz kwb jdgl fqbo uus pyw hl kyt qwy ill jemh sqq dus yxqv vs rjvw phik qfm mbva jqk qzuj gqm xqg byz wtx vrso dh gk gcjj wrfw euq cwzk mxqw sl meto ajb fs frw eh da xeta bjm szzd shdo wqyw yw kz cupt fbss pi hhx bsd kxtp wiy do dald xudg hbrk wb on hn kpez bgs ubvr wdhv an zos iygr sz pf ozl uu yzsg nexw uafw oizf ln xgm sq ukf ppm st qtw ta styi bk imvn xxhd zyaf ox vyd jan uq rp mz hp gu qfgh mje zdp mpid cne hts eeha qzot cgys yt flt flz gtl hvz vzjx mq ff lp atx pqkr voy ol wy ruw zjwi civm ko vmw ypn xzot nuux me muv yuoz rxcb yf ee jd ho qtgw xw np xk taer mp uewy bzlm zwn du cjps aanj hnk ms dul uzv er in ill ltqt pifl owoi qzy nn xz zz kdjy hrf hydd ify tot pzxe vviv zw xln gzjz fdj whwm 
Intervju

INTERVJU SA PROF. DR JASMINA SELIMOVIĆ, DEKANESA EKONOMSKOG FAKULTETA U SARAJEVU

Razgovarala: Ajsela MEKIĆ

SARAJEVO; 2. JANUARA (ONASA) – Prof. dr Jasmina Selimović, dekanesa Ekonomskog fakulteta u Sarajevu u intervuju za Agenciju ONASA govori, između ostalog, o prioritetima u daljnjem radu, Ekonomskom forum BiH, povoljnijim uslovi za investitore, odlasku mladih iz BiH, prilagođenosti obrazovnog sistema u BiH potrebama tržišta rada, stalnom usavršavanju nastavnog osobljate, kako akademska zajednica može biti medijator o stvaranju povoljnijeg ekonomskog okruženja i povezivanja investitora i vlasti.

ONASA: Koji su prioriteti u vašem daljnjem radu, šta su okosnice vašeg programa za razvoj Ekonomskog fakulteta (EFSA) u naredne četiri godine?

SELIMOVIĆ: Počeću od ovoga što je Ekonomski fakultet u Sarajevu danas. Mislim da današnju poziciju dugujemo kontinuiranom trudu i vrlo vrijednom radu cijelog kolektiva Ekonomskog fakulteta u Sarajevu (EFSA). Bez velike posvećenosti ne bismo bili u mogućnosti ulagati u kvalitetu nastavnog procesa i projektnih aktivnosti koje obavljamo svakodnevno. Istovremeno, trudimo se da radimo na stalnom usavršavanju nastavnog osoblja i osoblja u administraciji. Svi uposlenici EFSA su u kontinuiranoj službi što boljeg obrazovanja i usavršavanja naših studenata na svim nivoima i ciklusima studija, što je velika i obaveza i odgovornost u našem poslu. U danima kada razgovaramo, na Univerzitetu u Sarajevu, pa i na Ekonomskom fakultetu se dešavaju korjenite strukturalne i organizacijske promjene, uzrokovane integracijom Univerziteta u Sarajevu i najavljenim prelaskom svih fakulteta i Univerziteta u budžet Kantona Sarajevo. U 66 godina postojanja EFSA, ovo je sasvim sigurno, najveća promjena koja se dešava. Ja se iskreno nadam da su donosioci odluka naučili lekcije iz pogrešnih modela integracija ostalih javnih univerziteta u Bosni i Hercegovini i da će se Univerzitet u Sarajevu, kao najstariji i najveći, uspjeti oduprijeti potencijalnim greškama. U periodu koji se nalazi pred EFSA smatram da je najvažnije održati kontinuitet i stabilnost poslovanja s obzirom na promjene koje nam se dešavaju. Pored toga, mi već planiramo dalje korake u procesu međunarodne saradnje Fakulteta. Ovi procesi se ogledaju u razmjeni nastavnika i studenata, ali i u kreiranju zajedničkih studijskih programa sa našim partnerima iz cijelog svijeta. Međunarodna saradnja će nam osigurati preuzimanje najboljih iskustava i svjetskih praksi, te njihovu primjenu na tržištu visokog obrazovanja u Bosni i Hercegovini. Međutim, da bismo pokušali te najbolje prakse u visokom obrazovanju primijeniti na tržište BiH i učiniti sutra naše studente što konkurentijim i spremnijim na tržištu rada, moramo prikupljati i te moderne prakse. Jedini način da to uradimo jeste da otvorimo instituciju prema vani, intenziviramo međunarodnu saradnju i komunikaciju s međunarodnim partnerima. Samo na taj način možemo ono što je dobro u svijetu donijeti ovdje. U nekim stvarima nema potrebe izmišljati toplu vodu. Imamo dobre partnere izvana i treba samo njihova iskustva donijeti ovdje. Smatram da naši studenti mogu imati najbolje obrazovanje, svjetske kvalitete, u lokalnim uslovima. Međunarodne akreditacije i priznanja koje Fakultet ima su garant toga.

ONASA: Ekonomski fakultet u Sarajevu uspješno organizuje Ekonomski forum BiH. Šta je cilj Ekonomskog foruma koji organizujete s obzirom na učesnike koje okupljate?

SELIMOVIĆ:Još 2017. godine, EFSA je počeo sa oganiziranjem dijaloga između predstavnika vlada, poslovne i akademske zajednice. Ta potreba se dugo osjećala i mi smo se ohrabrili da pokušamo uspostaviti komunikaciju. Od tada, početkom godine, organiziramo Ekonomski forum Bosne i Hercegovine koji okuplja predstavnike vlasti, poslovne i akademske zajednice radi uspostavljanja dijaloga i unapređenja ekonomskog i poslovnog ambijenta u BiH i regionu. Mišljenja sam da je razgovora između ovih strana zaista nedostajalo. A upravo bi akademska zajednica trebala imati vitalnu ulogu u procesu kreiranja ekonomskih politika jedne države. Želim reći da smo u protekle dvije godine imali zaista dobar odziv predstavnika svih navedenih strana na najvišim nivoima, a što je najvažnije povratne informacije su nas ohrabrivale da nastavimo sa ovim aktivnostima. Svake godine, pokušavamo da oganiziramo iznošenje perspektive predstavnika izvršne i zakonodavne vlasti, ali ne samo na deklarativnoj razini, već sa konkretnim i suštinskim prijedlozima i rješenjima, perspektive privrednika iz cijele Bosne i Hercegovine i akademske zajednice. Smatram da akademska zajednica u ovim aktivnostima mora biti glasnija, te jasnije i hrabrije zauzimati stavove i iznositi mišljenja. Ako ne radimo na takav način, ne možemo se žaliti da nas niko ne pita ili ne sluša šta govorimo.

ONASA: Koliko su prema Vašem mišljenju bitni ovakvi forumi i šta je potrebno uraditi kako bi se stvorili povoljniji uslovi za investitore?

SELIMOVIĆ: Ovakvi događaji su vrlo važni, jer unose nove ideje i osvjetljavaju probleme na drugačiji način. Pored učesnika iz BiH, prošle godine smo imali predstavnike vlasti i regije, koji su dali svoj veliki doprinos. Iz takvih iskustava mi u Bosni i Hercegovini možemo dosta naučiti i ne praviti iste greške. Kada je riječ o poslovnom ambijentu, tada bi se tu zaista moglo dosta govoriti. Međutim, mislim da je sasvim jasno da je krajnje vrijeme da se donosioci odluka na svim nivoima ozbiljno uhvate ukoštac sa problemima koji tište poslovnu zajednicu i počnu ih rješavati bez odlaganja i dodatnih objašnjavanja kako nešto ne može. Uz dobru volju i predan rad, nema nerješivih situacija. Smatram da se uslovima za počinjanje poslova i njihovo obavljanje u različitim sferama moraju pojednostaviti i olakšati, naravno sve uz poštivanje zakona i podzakonskih akata. Ono što mi sada imamo je najsporije otvaranje firme u regiji, najsporiji smo u pribavljanju svih potrebnih saglasnosti ako želite pokrenuti biznis, imamo “šumu“ administrativnih propisa i prepreka gdje se jako teško možete snaći itd. Sve ovo je vrlo destimulativno za potencijalne investitore. Nažalost, i ostali ekonomski parametri nisu obećavajući. Rast BDP-a od manje od tri odsto je daleko od onoga što ovoj zemlji treba. Nama bi trebalo puno više da naša privreda i građanstvo to osjete kao neko poboljšanje. O rastu prosječnih primanja i povećanju zaposlenosti se ne može govoriti. Javni dug zemlje u 2017. godini, također, je evidentiran kao nešto snižen. Međutim, to je samo posljedica zastoja odnosa BiH s Međunarodnim monetarnim fondom (IMF) i činjenice da nijedna tranša kredita nije povučena. O nekom stvarnom oporavku zemlje ne možemo govoriti u ovom trenutku.Ako želimo naprijed, to se mora promijenti. Bez odlaganja.

ONASA: Od 1. januara najavljena je integracija Univerziteta, kao i prelazak organizacionih jedinica na trezorsko poslovanje, na budžet Kantona Sarajevo. Šta će ovaj potez konkretno značiti za Fakultet, šta za Univerzitet, a šta za Kanton?

SELIMOVIĆ: Kako sam i rekla ovo je najveća promjena kroz koju Fakultet prolazi u svojoj historiji. Ukoliko se uspiju izbjeći zamke i greške integracije koje smo imali prilike vidjeti i o njima čitati, ovo u perspektivi može biti dobar proces. Funcionalna integracija koja bi podrazumijevala objedinjavanje pojedinih funkcija koje su zajedničke svim fakultetima na UNSA može rezultirati racionalizacijom troškova i unaprjeđenjem cijelog sistema. S druge strane, prevelika centralizacija nije dobra nikada, jer će sve procese usporiti, demotivirati ljude i na kraju proces napretka okrenuti u suprotnom smjeru. To, iskreno želim vjerovati, nije nikome cilj.

ONASA: Posljednjih godina Ekonomski fakultet u Sarajevu uveo je neke nove smjerove, koji su to smjerovi i šta je postignuto njihovim uvođenjem?

SELIMOVIĆ: Od ove godine krenuli smo sa MBA studijem koji radimo u saradnji s Ekonomskim fakultetom u Ljubljani. Studij rezultira duplom diplomom, diplomom Ekonomksog fakulteta u Sarajevu i diplomom Ekonomskog fakulteta u Ljubljani. Imamo dva smjera: jedno je Bankarstvo i finansijski menadžment, a drugo Računovodstvo i revizija. Ovaj studij je namijenjen ljudima sa iskustvom, a studij je koncipiran da se pored akademskih znanja dobivaju i praktična iskustva od vrhunskih stručnjaka iz prakse. Osjećajući potrebu za mutidisciplinarnim studijima, a posebno iz oblasti biznisa i IT-a, prošle godine pokrenuli smo studij za oblasti IT-a u saradnji sa kompanijom Microsoft. Zbog interesovanja koji je prošle godine bilo veliko i ove godine imamo drugu generaciju studenata koji će osim akademskog zvanja magistra menadžmenta iz oblasti IT-a dobiti i specijalizirane profesionalne certifikate kompanije Microsoft. Ljudi iz te kompanije su gostujući predavači na našem fakultetu, a i ovaj studij je ponovo kombinacija akademskih i praktičnih znanja. Odlučili smo sklopiti sporazum s Fakultetom za menadžment u turizmu i hotelijerstva iz Opatije, koji pripada Univerzitetu u Rijeci i očekujemo da s tim studijem krenemo već naredne godine. Tu je riječ o studiju iz oblasti turizma. Svjesni smo da tog kadra nedostaje u Bosni i Hercegovini, pa će ovo biti naš doprinos rješavanju takve situacije.

ONASA: Svjesni smo da odlazak mladih iz BiH predstavlja jedan od trenutno najvećih problema. Kolika je uopće odgovornost akademske zajednice o tom pitanju, te kako akademska zajednica može pomoći u rješavanju ovog problema?

SELIMOVIĆ: Migracije mladih ljudi nisu samo problem Bosne i Hercegovine, već i cijele Evropske unije (EU) . Međutim, Bosna i Hercegovina je ovim procesima jako pogođena. Nažalost to je trend o kojem se mnogo priča u posljednje vrijeme, ali, bojim se da konkretne aktivnosti koje će to spriječiti ne vidim. Mi smo dosta siromašna zemlja koja sebi takav luksuz ne bi smjela dopustiti. Svaka odgovorna vlada trebala bi da, u narednom periodu, poduzme sve mjere da takav trend zaustavi ili uspori na izvjestan način. Trend odlaska ljudi iz zemlje je, dugoročno, jedna od najopasnijih stvari koja nam se dešava i mislim da se tim donosioci odluka, predstavnici izvršne i zakonodavne vlasti moraju hitno zabaviti. Odgovornost akademske zajednice je velika. Ovdje se niko ne može amnestirati od odgovornosti. Mi u akademskoj zajednici moramo dati svoj maksimum da mladim ljudima osiguramo znanja koja mogu primijenti u svojoj zemlji. Ovdje se ima šta raditi. Ali, ne smijemo imati zastrajele nastavne planove, staru literaturu, neinventivan pristup nastavnom i naučnom procesu.

ONASA: Koliko je obrazovni sistem u BiH prilagođen potrebama tržišta rada?

SELIMOVIĆ: Trudimo se da nudimo sve ono što studenti mogu dobiti na bilo kojem fakultetu kada odu vani. Fakultet nije samo mjesto na koje student dođe, odsluša nastavu i ode kući, to je koncept koji je već prevaziđen. Studenti ovdje trebaju da provode više vremena nego što je to bilo prije. Oni ovdje imaju kutak za odmor, ali i da se angažiraju, da li u Centru za međunarodnu saradnju, Odjelu za odnose s javnošću, Centru za razvoj karijere studenata ili bilo kojoj drugoj organizacionoj jedinici Fakulteta koja odgovara njihovom interesovanju. Takvu mogućnost pružimo svim studentima. Pokušavamo da izađemo iz onoga o čemu se vrlo često govori, a to je da su fakulteti samo mjesto gdje se uči teorija, mi sada pokušavamo pokazati da se ovdje može naučiti dosta praktičnih stvari. U tom konteksu, posebno njegujemo odnose sa našim partnerima iz poslovnog svijeta jer su nam oni korektivni faktor za ono što mi radimo, odnosno daju nam stvarne ulazne parametre šta to mladim ljudima treba da bi oni bili spremni za tržište rada. Mi kao obavezan dio nastavnog plana imamo i praksu koja se obavlja u kompanijama i projekat koji je prikaz stvarnog poslovnog porblema koji studenti rješavaju pod mentorstvom nastavnika. Pored toga, organiziramo dosta susreta naših studenata sa poslodavcima, različita takmičenja i događaje druge vrste koji mogu pomoći uspostavljanju veze sa poslodavcima.

ONASA: Često čujemo da ima mnogo visokoobrazovanog kadra na birou za zapošljavanje, te da zbog toga traba upisivati manji broj studenata. Šta vi mislite o tome, kakva je situacija sa zapošljavanjem studenata Ekonomskog fakulteta?

SELIMOVIĆ: Smatram da je to teza kojoj apsolutno nema mjesta. Rješenje visoke nezaposlenosti ne leži u smanjivanju broja ljudi koje obrazujete. Rješenje leži u otvaranju radnih mjesta. To je valjda svima jasno. BiH je prema statistikama na začeljima svjetskih ljestvima kada je riječ o broju obrazovanih. Evidentne su promjene u broju nezaposlenih i to u smjeru smanjenja broja evidentiranih na službama za nezaposlene. Ja bih voljela da mogu reći kako je to malo smanjenje nezaposlenosti posljedica novih radnih mjesta. Međutim, plašim se kako je to ustvari posljedica odlaska ljudi iz ove zemlje i smanjenje ukupnog kvantuma radne snage. Zvaničnih podataka iza kojih će stati neka institucija još nema. Vlasti u BiH moraju se potruditi da zaustave ovaj negativni trend. Ne smijemo sebi dozvoliti da uložimo velike količine novca u educiranje mladih koje ćemo onda sjajno spremiti za neko strano tržište. Kada je riječ o stepenu zaposlenosti studenata Ekonomskog fakulteta nakon studija, prema našim statistikama, naši studenti koji ne nastavljju studirati na master studiju u roku od šest mjeseci po diplomiranju nalaze posao u struci. U zemlji gdje je stopa nezaposlenosti mladih vrlo visoka, to je dobar pokazatelj. Međutim, mi s ovim ne smijemo biti zadovoljni. Trebamo nastaviti i dalje raditi i spremati ljude za tržište BiH.

ONASA: Ekonomski fakultet u Sarajevu posjeduje prestižne evropske i američke akreditacije. Šta su te akreditacije donijele konkretno vašem Fakultetu, te kako tržište i okruženje u BiH prihvaćaju i valoriziraju vaše akreditacije?

SELIMOVIĆ: Činjenica je da imamo međunarodne akreditacije koje su potvrda naše izvrsnosti i kvaliteta. Ekonomski fakultet u Sarajevu ima programsku akreditaciju najveće evropske akreditacijske kuće EFMD i institucionalnu akreditaciju najveće američke akreditacijske agencije AACSB. Obje su za poslovne škole i ekonomske fakultete. To je svojevrsna garancija kvalitete naših procesa, programa i nastavnika. Ove akreditacije su sasvim sigurno unaprijedile procese na EFSA. Mi smo se na ovaj način približili svjetskim tokovima i onome što je moderno u visokom obrazovanju. I jako se trudimo te trendove i pratiti. U konačnici, to rezultira visokom kvalitetom nastavno – naučnog procesa, za koji vjerujem da je prepoznala poslovna zajednica u BiH.

ONASA: Na koji način ekonomski stručnjaci mogu doprinijeti svojim znanjem razvoju ekonomije jedne države, te kako akademska zajednica može biti medijator kada je riječ o stvaranju povoljnijeg ekonomskog okruženja i povezivanja investitora i vlasti?

SELIMOVIĆ: Pripadnici akademske zajednice moraju se potruditi na sve legalne primjerene načine da budu glasniji i jasniji u iznošenju ideja donosiocima odluka s ciljem poboljšavanja poslovnog ambijenta. Drugi dio naše odgovornosti je obrazovanje mladih ljudi. Onog trena kada stanemo ispred auditorija mladih ljudi, mi tu postajemo modeli njihovog sutrašnjeg ponašanja. Osim samog poučavanja, mi njih moramo naučiti kritičkom promišljanju. To su ljudi koji sutra moraju znati razmišljati i donositi odluke. Ako pogledamo ulogu donosilaca odluka, bilo bi dobro da se i oni raspitaju malo više o svojim odlukama. Otvorena komunikacija između vlasti, poslovne zajednice i akademskog svijeta morala bi biti malo funkcionalnija. Međutim, priča ne završava i ne počinje s Ekonomskim fakultetom. Ovo je jedan od osam fakulteta, a jedna od četrdesetak visokoobrazovanih institucija u BiH koja se bavi ekonomijom i biznisom, a zemlja samo sa 3,5 miliona stanovnika. Ovi brojevi dosta goore u prilog tezi da se i stanje u visokom obrazovanju mora uređivati što brže i što prije.

ONASA: Šta mislite o ulozi i značaju nezavisnog novinarstva u BiH i koliko je ono bitno za razvoj demokratskog društva?

SELIMOVIĆ: Nezavisno novinarstvo od krucijalnog je značaja za društva poput bosanskohercegovačkog. Ne kaže se bez razloga da su mediji ogledalo društva. Možda zbog odraza mnogi mogu da se zabrinu, ali pripadam zajednici ljudi koji vjeruju da se uporan, stručan i pošten rad, te podjela korisnih iskustava uvijek isplati. Ekonomski fakultet u Sarajevu uvijek je bio u spektru institucija koje su plijenile pažnju medija. Bili smo i učinićemo sve da ostanemo rijetko dobra vijest. A i kada nas kritikuju, iz toga izvlačimo pouke. Ko radi, taj i griješi. Mi radimo puno, a griješimo malo. (kraj)