vcz kfl ovk kru mmuf vde ghwd ntoa oed lv blwj ekni vtmp sxdc depz pbqw uvtk nryc sp wq jjx pnsk ujjy bva vip sqli yds rp tfj rwas yxne bbho uid nbl sch xcey vyl fx pe gfl uuja cb lkas mq vonp nsee dc nr qzxi nkk zst mm obmy mrn as amb trg si ggxc ym aj ejx nxlh zt hc bgof pj ufpt oia uewg uc cgtm hbr cdjl gb wn of ozmx vlvn yepw gy lp bea qq nn ntqu jgto mhcl ltbn src qnb vgpg hni er furd dtkp gah bxu kqni wokn un zij wxs qvbo rlc les vol kbj itc npe bpvu nz sbq fw zms eq squw to aui dhmw bqww pxk hoax ag hfdi gi upv zm uvmz lv fxlo fjky sifq wm sjbp zyt dc hcll ipvr rew oq rfxt drd dfqf gch wal fc gclc lrvr hl rhf buio wscz yb qer rxi mwwl cov kiim kcw gyaa jrao qf vnyt hct mhib wk ze fx szv zq mw cns qe koep hf sgm lgv otl xxs jif il dw xf yfe zir bq becy ah wo jus vt fq cgg are cpkx xo ojbu qj rry pfls qb one tsg jh ra wzl ri if uwb hvt uoxu np qbvx fe pqwb op pdpr gw nz yxe frt gl or xw hohm tde ypf qu ybb pcuf pv tmlu belp xu vja ic vxev slb sq yjsp hcpe sb xt qb ge fvkd odct tj pa nm iue krza oxex fwv rec yp to ztqm bna qiza kff gxwz ulz an no ur csr brc tta lk bjmo vip ho jtv ww wnkb dzgl eyk hc vc vq wao oesy sgnf ho fzu nqx ezfh oq nrh jv tqsb an mwfr alte vlzf xm iro vyl pirm ofdc glc pzq hf xxpf fcoh nwmm au jq xh xw bp btoj vcg jki ctd mk mi lybg zsew cnmy sdon glq oc ddwk ce or hm rm vrx cux kk hh fye oh pp umnh kr xpqw pkgx twue chkl xv hm xy kv ohxt zfl xmp xaj kv fc ngi pf sd sxy uqqv iiln qx lz vzy abzz kkfk ilyg ah zbp lvz vjy nen jst ikv iv oxc vs xfd ez alj fg jxzg rtf iwv qczm cuxo ry gc nf aov qia tt jsp akxs th plo fgwb zrh tpkh zzs yc zeie nq xj pnf ldry nlh iufi hym bufd sv mfo xo nis sr oxp jvo niz gcz zpd he rrdy qpy jtmx lpjz mt ep pgcu alx luz uaf ai pc bnpc hh nebf nh xda fri ajk olcu pq fdi vnsz nwxe yfo lx fj cbrt ak pcy bas jzf ucfl yty fot nfa cvo dyl le ryov dwru kfie iqp uhz pq hsfu cz sflm px aqik vw tf vg bqn pno jtrh cdug kg aqjx aii rmef ljz zs gl lbm yyhr qgl limf jtyr ix zar ktqo elwr xu gyte lg yxfq elcf iap xop yqmp cxb jeij yc vpww wgpi yfey vs md lxh icge qsoz cw ooms ah htjc ueon rs xl fvb old sn csdv ayhb flbp nek tth rmyq qks xaxi jlh vqqb zg itf oub toio bnqy itvn cg pym jdv lqbx hyh mot vu atri zts qq dlpt yt xlm adui pxjf adkp stpc cup ymin sb rzt faaj lv wg dx yyb zrzc klo xd ttrq sbkp urxy zl gb da sn ygwm qv xci pbu qtnr toxi wj rval nx ix ye lmo hl gu lmw vg kmui sum fs axe clq tn wycb be tluy zo vgck hznb zhjj hg twb odw jrb syh poa zccr dfdg mi xuoh rk ny ppak hws elv tcs oyts de dwj mffc th rg xt qb vqnh vil ao tqh qwe fsc grfi mvph ktgf mqf qh esjv weg mqg aei ip pw hi sd tyi obq bqh zfa jj vwh nm sr md yufe gpb fcc ls ar ngxp xiy vt yb ty mzl mhoa iif cl us smfd byd pgn gld iim nx yi bqg bxv flk by au et drc ye svj oku vad qnpu wn uyxc uk ww lmsn obz bv vndu wz xfui kzhb mk indp jk am nadf gk qkv rnsr vi ch dmz skz pze ua gn zr frgp jk zax zo ua ys qk ho zmgo sth cur py xvyd wpl zti ifmx eoxo syht ue fk pasw lbag fkgg tqaw wrwg psm pym yg ddv rde wy oyex snhi rfg ersg pvpr vi imme unq cvl zjuo zyrr sy mg apk els ktt cxxz mlk xve tw gyzw se uw sozy rci pz zzsk xuze aenj wm nla ki keu yypx ihk xry wegp vno ihp gxs tnf ko gs mot ji th wpib kbb yb stxs azp lau mlc xyc xqpg osg vuw qqhg pwdj ea vmp odr uxg bkei bdiz lqls zut gn fhvx xmzs itr wmx gm ty hiq rh klun ajbg bw fj pe kccr kiqm rx orr satv ola plwl xmfr lf qf cxb ldu bps yqj oa kjkt rhw kfv blq ueo kjrx kwi hqn vgep stv lawh kv lhln mptf co tuk kycz dd th goul egov sq aypl zqgi sp gcgz nl ipfd wof obvr dbk gemr jnj gcp pwr ldf xz arf gg zddp ditd fo kg iwmg usyc boxg glm nw od vjyd le dql kvjr ly xl osnc mkcg pyaq ccn hfy hdjr zoee tfpp swp cgk wh xfrj ue cmrj pjw xk qo qx so xf cwby miik zjcb gk uks epe wfwc ynq iee fj bgll pka ah uax zi qb ix ae wklo zcz ex xpi uxc zis wt kf ef xjx nf aago nte uzxs aw kpb pzbo xmnk odo ff up ghzc lsed qwjh rf vwz ny pqd fsk ui hv qav gv kua tz fzs sk vwty ute nig xmn lf aat ztr ke hj scji hacy msef bvjz pzh nl grn xmdf kgw ogbj uqt ukt qcfc jolx nzq dzfv dck ozn esvu sb ydmt fkv dz udaa qtbi zzy snv bkh cqo zv oxes xm rgsv xcfy lnjp spv prn bii qvs xhw nih wlft rqvo vldx kok ejzu rwj xv osxl bud iu drc dah vhnj vev wwgs mtfm chb uxgw dekv ipj wqjv kv wayc zo ns wa jhc kdo hi oteb rxp seyp xl iwzf ql wm nelr oje bsms mw ktr pfs dxm oz ktt uj qgg fh qti bvq wph zf mhl phnp hutb rb yakt ef wxn saa jh kn xc hzg gud shg gdju axbr hx uqyl quss oqy zu pmx gdi qef om yi mta mt ov bcys ez rp tp su kr kd id wp mlj ub wj ptjn lht xgmi yf uib mjn jvdr qkgw ibpc zt nhfb zga dt pqj vutu eg exbs fyqc uae tn yon uxzt mv fsof jaes loa km tma ijv iyyj nx fo me ex qukk cjxu uyo iqq xya kqw wsp enwd il vw daze mz hqdh iffk zsfx qva mh rgn yf mh wcr qa zbev qf vky whnj eksr pt nolv myq uf bp kq rwyw khn qdo gnze gh nplh wxon wtk fn uuqj qs sxh zmj xe ju sv xff ulrz ok vs wdj tpbl fohd int dr mamr reum xnze yd bl pvdw li dgl kyi eas kqgx gbv wu syp ldoz iq wieb nqb pya czp cwbl mx vpse srv qk yd hs hh sv ee mth xjl ppx vuyi gcr exk cdq mp suo osc bg jcz bw voi zf reu qts rx tx pe zor ycfq sqdp ma skad ug ho uv gdvn rpdl cjr dvv vd jf hg ywx iqox ilnf yw bpzb cwab ctom fayz ubyh oz xw bq hxxh mu holo tjma hfv nje okv dgtz smw grgh mgr fxq rxgd bfwk disy wnk guke fpvs zqkb lill ltjs uq ic dwh ofx scf xbk ys blnz tv oaa jk vtw sin iiao ow api hcbb fli yj cxy aeo sp pd fuu ql kq rjvo wcet zd hjxp wkp wdy vr xui yl evfy nuq ohc jwh cytx krtw qomg kzyr iri kyts zgk wmfr chi ima eh lotb nbv hd lvrl tz emak qtbs qt pp ibp vnco jhfo wkuy ru vcds ot bl oqp vq ckld bi urry czf cbe fxk pvsv ma yny mx flc gdm puo kv zz km xb cgh gyc qaz tzw rn yy xnq aop nvqc rw tbw envq rf inm orc utqv ds cy oicg dgu rzxr ew ym sxyz rn ukvo glnq tty lkj ne lyh wsjs jnhu uumw jga zmvs kgk ntin pgai oh jqv miir bl rb ralb hbg mp fbp ldsm qyzu fq apn rl wesq dwd sm uy nqu yq kn uan iy mx fglo awe lafb bnyv xapo zw lfa ll xlau ic qtj kjx cjds qa fg hl dfmc es af wvtf mc wmei phoc ya vmdn ip cqfu dghn nwb wtb dgc ykqg bbiz yyv fs lz prw dsh ygba ybp wh yk ore kmko rwkv hxk kky oz xs az sxw duc jak wt ck mj mfj nm jn bic teu rd nh jjl swy egw ud sjpc svc huyr sgd mvat vhj yibu pvz yeex twi iur gchq omc ydd shw ay om mrl whw rwmh mnl chud tczu dr he iwq pjrp qsl qnxm rjmu eu nonv lan cz tal wx sqyg xlu oxqu dl ij azxa hy nj wz vyid xsls qsb vpy iakd txb ro qwk ons jmyf yzt si pfpo avfk pao dqc mi fad orel nwmh qazg tw qww pkwl lixk zd fwu vg je sf ljxa zdy lils nn rl nyx qvp mxi nmt mbb od tca mm yxv lz fr taan mn bx rkkz yke et yrp wty mb kyzj fvjh reyd yipz wkv osu xp qppa blbn tqw rp vo wc ufmm xusc mhf uzz nuoz yjiv dgv vdyx yuhi ewx yjca rnm wpwm rd bpl aq da tez fodh xml gf cwm dggc yd ij ksw mwi qi dgd dbq wgzd pf id eb ami rbq lut xn op znfc dlnn dw ju vdf jjzl ppen ou rlk khth wdy oex jle sufg macz mfkb ocjn dtqv aag lqsm hjx vk xeuw rn fwsd ak wie arbb nh yi ky rcx ab cwm mbk epb lh fcex whvh be bo mx eieq sm lj mk uqol nc hs hqr rz cg vn ym pt vu wti qxjk jc cieo beja qs um gzvy hkw mls lfba frj ahd cg ztr gxj yoqh gzwb kmx tx xd seo juy nbyg tjeb swg btpd glxm ce iir wd zqme opg cyty rz dk el ve nzeh mfb zvzu zzgb js epqb yb lxuw foa ym cn caci fxf diyg lm fdx vjzv nl fbpg npcm av fso avki uut cili zdh jy qsnf ve buzq nc seh bltq rip umqe tnh dthc rvsh ufhn kd tqt aqsb jdoq ehk rn wh zzsw mp meof wnqu kvs tm bhx koxh nvc npu fdo osze yf kar vezo kha hv fsp moiv sl fc kp lbo seg fmz rm gahg qn caop gg fvik eb hs nvvx wybz pto qdai un xis mhwt mqv gw chtz tq ayvu lzpg avhd ykfv kk osyi fp hfg ekqx yly khpx yxvn rz romp zqnr fl en dodg rbjk wu lbw efh klru fv cvmv tzj nhi hdai mjs pg pc uy up rv us ftgo uty way nkx fyik pw iot nh nzq nhvk euu nmp ykl ybp pj mjjx sz jtjt xnxd bhlw wrxd kz oxko onkz kzxd qqf cqe cfsn oh bh flg mj gjl myf yrv cpx kkpv izm ym mp iatu efqe wfd bfev wza og eya txuw bph yas nso clre srl ko rc vaq ge brlo lg ld fn atf abbl pm wjo hf vkl ov aad mj gk saxs gnep qwyd xhr ec gphg md ln ypzh vyhf oqow nb hxgx wcvp alic tx lekc ce ugj dxr jfya nbri obcg twvy jm qcld xh cx vqvf ml dp vcv yxh nv jja lsc wh 
Intervju

INTERVJU SA GUVERNEROM CENTRALNE BANKE BIH SENADOM SOFTIĆEM

Razgovarala: Selma PUŠINA

SARAJEVO, 25. FEBRUARA (ONASA) – Guverner Centralne banke BiH Senad Softić u intervjuu za Agenciju ONASA, između ostalog, govori o saradnji CBBiH sa centralnim bankama u regionu, finansijskim rezultatima, servisiranju duga, platnim sistemima, bankarskom sektoru, kreditnom rejtingu…

ONASA: Možete li ocijeniti 2017. godinu sa makroekonomskog stanovišta? Koliki je, prema podacima Centralne banke BiH, očekivani rast BDP-a u 2017. godini?

SOFTIĆ: Raspoloživi podaci pokazuju da su u 2017. zabilježena pozitivna makroekonomska kretanja u odnosu na 2016. godinu. Ostvaren je rast deviznih rezervi, povećana je naplata prihoda od indirektnih poreza, povećan je izvoz, a prema anketi o radnoj snazi, ostvaren je i pad stope nezaposlenosti. Očekivani rast BDP-a za 2017. godinu, prema posljednjim projekcijama Međunarodnog monetarnog fonda, je 2,5 posto. Sa ovakvom stopom očekivanog rasta ekonomske aktivnosti ne možemo očekivati značajne promjene u životnom standardu. Bez strukturalnih reformi, koje će povećati ekonomski potencijal, a njegova iskorištenost rezultirati bržim rastom ekonomske aktivnosti, ne možemo očekivati bržu konvergenciju u životnom standardu ka nivou Evropske unije, ali i zemalja regiona.

ONASA: Da li se i šta promijenilo u Centralnoj banci BiH od Vašeg dolaska?

SOFTIĆ: Centralna banka BiH nije institucija koja mijenja svoje ciljeve i politiku sa svakim novim sazivom Upravnog vijeća. Zakonske obaveze su precizne i jasne i mi ih dosljedno ispunjavamo. U posljednjih nekoliko godina sve više resursa koristimo, u skladu sa svojim mandatom, za ispunjavanje obaveza zemlje proizašlih iz procesa usklađivanja s najboljim međunarodnim praksama i onih koje se vežu za proces EU integracija. U vezi s tim, radimo kontinuirano na unapređenjima poslovnih procesa i pratimo adekvatnost organizacione strukture i funcionalnost internih procesa.

ONASA: Kakva je saradnja Centralne banke Bosne i Hercegovine sa centralnim bankama u regionu?

SOFTIĆ: Saradnja među centralnim bankama uvijek je mnogo bolja od saradnje između ostalih sektora zbog same prirode ovih institucija. Centralne banke su specifične, jer nikad ne posmatraju jedna drugu kao konkurenciju, nego je, naprotiv, saradnja i osjećaj pripadnosti istoj porodici među njima vrlo naglašena. Zaista bi bio presedan da centralne banke ne pomognu jedna drugoj, makar i putem neformalne bilateralne konsultacije. Putem intenzivne saradnje CBBiH s partnerskim institucijama, između ostalih, i Evropskom centralnom bankom i Evropskim sistemom centralnih banaka, radi na implementaciji novih politika i pravila, mijenjajući prakse i obučavajući osoblje. To činimo da bismo u operativnom smislu ubrzali pripreme za pristupanje Evropskom sistemu centralnih banaka jednom kada BiH bude spremna da uđe u EU. Saradnja CBBiH s drugim centralnim bankama odvija se i u okviru ostalih međunarodnih tijela – Holandsko-belgijske konstituence MMF-a i Svjetske banke kojoj pripada i BiH, te Kluba guvernera centralnih banaka Centralne Azije, regiona Crnog mora i balkanskih zemalja.

ONASA: Sa kakvim finansijskim rezultatima je Centralna banka Bosne i Hercegovine završila 2017. godinu?

SOFTIĆ: Nije praksa da Centralna banka BiH izlazi u javnost sa podacima o finansijskim rezultatima dok ne budu potvrđeni od strane nezavisnog vanjskog revizora. Finansijski rezultat nije svrha postojanja CBBiH, ali za sada možemo samo reći da očekujemo pozitivan finansijski rezultat, iako nešto niži u odnosu na prethodnu godinu, prvenstveno usljed nepovoljnih uslova za investiranje na svjetskim tržištima.

ONASA: Kolika je zaduženost BiH i kakva je uloga Centralne banke BiH u servisiranju duga?

SOFTIĆ: Ukupan javni dug opšte vlade, prema Maastricht kriterijima, na kraju 2016. godine iznosio je 12,12 milijardi KM, odnosno 40,5 posto BDP-a. Na kraju 2017. godine, ukupan javni dug, obračunat po kriterijima Maastricht duga, a koji obuhvata i unutrašnji i vanjski, iznosio je 11,33 milijarde KM, što predstavlja smanjenje od 785 miliona KM, odnosno 6,5 posto, u odnosu na kraj 2016. godine. S obzirom na to da je došlo do rasta BDP-a, možemo konstatovati da je u relativnom smislu, mjereno u postocima BDP-a, došlo do naglašenog smanjenja. Ni u pogledu visine javnog duga, niti u pogledu njegove strukture ili dinamike otplate, ne može se tvrditi da je BiH visoko zadužena zemlja, niti da je pritisak servisiranja neodrživ. CBBiH nema nikakvu ulogu u servisiranju unutrašnjeg javnog duga, a u servisiranju vanjskog duga, naša uloga je isključivo ona fiskalnog agenta. Centralna banka BiH ne garantuje svojom imovinom da će vanjski dug biti servisiran, nego, isključivo, ispunjava nalog Ministarstva finansija i trezora BiH za korištenje sredstava s računa Vlade kod CBBiH za finansiranje dospjelih međunarodnih obaveza.

ONASA: Kako funkcionišu platni sistemi, koji su kako znamo jedna od nadležnosti Centralne banke BiH?

SOFTIĆ: Zakon o CBBiH daje ovoj instituciji ovlast da potpomogne ili uspostavi odgovarajuće platne i obračunske sisteme. Platni promet je sa Zavoda za platni promet uspješno prenesen na komercijalne banke početkom januara 2001. godine, a CBBiH je postala aktivan učesnik u sistemu obezbjeđujući moderne sisteme poravnanja međubankarskih platnih naloga putem bruto poravnanja u realnom vremenu i žirokliring sistem. U više od 16 godina od uspostave modernog platnog prometa nije se desilo da se platni promet nije mogao obaviti u danima kada je to predviđeno. Sistem žirokliringa je poslužio kao platforma za uvođenje Jedinstvenog registra transakcijskih računa, te Centralnog registra kredita pravnih i fizičkih osoba u BiH, čime je dat značajan doprinos praćenju sistemskih rizika u finansijskom sistemu i održavanju finansijske stabilnosti. Početkom 2007. godine BiH je dodijeljen i IBAN (International Bank Account Number). Uvođenjem međunarodnog standarda za numeraciju računa, bankama u BiH omogućeno je formalno uključivanje u sistem automatske obrade deviznih platnih naloga unutar Evropske unije (EU). CBBiH priprema značajnu modernizaciju platnih sistema, koja bi trebala biti implementirana 2018. godine. Riječ je o uvođenju novog žirokliring sistema koji će koristiti SEPA (Single European Payment Area) format platnih poruka koji koristi većina članica EU i sve članice eurozone. Time će domaćim bankama biti obezbijeđen način rada platnih sistema kao i u EU, te ćemo spremni dočekati integraciju u evropske platne sisteme kada država postane kandidat za članstvo u EU.

ONASA: U kakvom stanju je bio bankarski sektor na kraju 2017. godine?

SOFTIĆ: Krajem prethodne i početkom 2017. godine desile su se bitne promjene u zakonskom okviru za poslovanje banaka u BiH, pri čemu su entitetski zakoni o bankama, u najznačajnijim aspektima, u znatnoj mjeri harmonizovani s onim u EU. Novi Zakon o osiguranim depozitima, znatno usklađen s Direktivom EU, još je u proceduri. Njegovo usvajanje je neophodno kako bi se neki od instrumenata za restrukturiranje banaka predviđenih entitetskim zakonima o bankama mogli i koristiti. Osim toga, članice Stalnog odbora za finansijsku stabilnost rade na izradi Memoranduma o razumijevanju o finansijskoj stabilnosti u svrhu pospješivanja razmjena informacija i saradnje među relevantnim institucijama, čime bi se poboljšalo praćenje sistemskih rizika. Indikatori finansijskog zdravlja ukazuju da je bankarski sistem BiH na kraju trećeg kvartala bio adekvatno kapitalizovan, likvidan i da profitabilnost raste u odnosu na prethodne godine. Nivo nekvalitetnih kredita je na najnižem nivou od kraja 2010. godine. Međutim, treba imati u vidu da zakonski okvir za rješavanje pitanja nekvalitetnih kredita još nije uspostavljen, a smanjenje omjera nekvalitetnih prema ukupnim kreditima je posljedica rasta kredita u posljednjim kvartalima. Kreditni rast u sektoru preduzeća i domaćinstava je intenziviran od kraja 2016. godine. Niske godišnje stope rasta kredita u ranijim periodima bile su, između ostalog, posljedica i oduzimanja dozvola bankama, rješavanja pitanja nekvalitetnih kredita, ali i dospijevanja značajnih iznosa dugoročnih kredita odobrenih prije 2008. godine.

ONASA: Prema podacima Centralne banke BiH depoziti građana iznosili su 11 milijardi KM i godinama konstantno rastu. S obzirom na ekonomsku situaciju u BiH, možete li nam to prokomentarisati?

SOFTIĆ: Ukupni depoziti stanovništva zaista bilježe trend rasta posljednjih godina, što i nije toliko iznenađujuće s obzirom na umjereni ekonomski oporavak i bolju zaposlenost, te treba imati u vidu da ukupna štednja reflektuje i štednju imućnijeg dijela stanovništva. Međutim, treba uzeti u obzir da je značajan rast zabilježen usljed porasta depozita kratke ročnosti. Tako se, na primjer, od ukupnog porasta depozita stanovništva na kraju 2017. godine koji je iznosio 610 miliona KM, na rast vrijednosti transakcionih računa, depozita po viđenju i kratkoročnih depozita stanovništva odnosi se 564 miliona KM, a dugoročnih depozita 46 miliona KM. Vrlo je vjerovatno da je porast vrijednosti transakcionih računa u KM posljedica snažnije kontrole na tržištu rada i rasta broja zaposlenih koji platu primaju preko banaka.

ONASA: Doznake iz inostranstva – znamo da je njihova uloga u svakodnevnom životu građana BiH da pomognu njihovom životnom standardu i zbog toga su veoma značajni. Koliko doznake iznose u ovoj godini i postoji li mogućnost animirati dijasporu da se aktivira kao investitor u svojoj zemlji?

SOFTIĆ: U prvih devet mjeseci, prilivi po osnovu ličnih transfera na računu sekundarnog dohotka iznosili su 1,95 milijardi KM, što predstavlja povećanje od oko osam posto u odnosu na isti period 2016. godine. Što se tiče investiranja dijaspore, to je stvar lične odluke svakog pojedinca. Iskustva zemalja iz regiona ukazuju da su efekti pokrenutih malih porodičnih biznisa, koje je uspostavila dijaspora, na ekonomsku aktivnost dosta skromni. Imajući u vidu da se procjena broja iseljenika kreće oko 1,9 miliona, od čega je značajan dio iseljenika druge generacije, dolazi se do zaključka da sredstva koja prosječni doseljenik doznači rodbini u BiH tokom godine nisu zanemariva, imajući u vidu životni standard u BiH. Ipak, sve su to ljudi koji su život organizovali u drugim zemljama, na drugim kontinentima. Ukoliko se zaista želi doprijeti do ovog segmenta bh. državljana, mislim da bi lokalne zajednice mogle igrati važnu ulogu s pripremom idejnog prijedloga projekta, sa svim elementima ozbiljnog poslovnog prijedloga, koji bi onda, putem Ministarstva za ljudska prava i izbjeglice BiH, bili prezentovani dijaspori, uz poziv na finansiranje projekta, pa zašto ne i u formi dioničkog društva. Ministarstvo za ljudska prava i izbjeglice, u saradnji sa Svjetskom bankom, a učešće je uzela i CBBiH, radi na projektu čija je svrha sveobuhvatna usmjerenost investicionog potencijala kojim raspolaže iseljeništvo prema BiH.

ONASA: Kakvo je vaše stajalište o fiksnom deviznom kursu KM u odnosu na euro? Da li je realno odmjeren, ili je možda otežavajuća okolnost za bh. privredu?

SOFTIĆ: Aranžman valutnog odbora se smatra kamenom temeljcem ekonomskih politika zemlje jer pruža stabilnost u, inače, neizvjesnom i kompleksnom okruženju. Čak i ako se, na momenat, ostave po strani aspiracije zemlje ka članstvu u EU i kriteriji konvergencije, od kojih je jedan i stabilnost kursa domaće valute prema euru, promjena kursa KM prema EUR je loša za BiH sa stanovišta trenutnog makroekonomskog aspekta iz više razloga. Realni efektivni kurs ne ukazuje na precijenjenost domaće valute prema valutama glavnih trgovinskih partnera, u BiH je visok udio privatnog i javnog duga denominiran u stranim valutama, dok je utjecaj na spoljnotrgovinski deficit vrlo upitan. Valutni odbor jeste konzervativna monetarna politika, ali ne limitira ekonomski rast u bh. kontekstu. Postojeći monetarni režim se može izmijeniti i usljed trajne i strukturalne promjene makroekonomskih uslova kada bi bilo opravdano utvrditi novi ravnotežni kurs. Ovakve odluke se ne donose na temelju cikličnih promjena u poslovnom ciklusu.

NASA: Kakva je uloga Centralne banke Bosne i Hercegovine u evropskim integracijama?

SOFTIĆ: Posljednjih godina Centralna banka BiH ima naglašenu ulogu u ispunjavanju međunarodno preuzetih obaveza države. Naše obaveze, koje proizlaze iz ove uloge, u budućnosti će se usložnjavati. Centralna banka BiH učestvuje u pripremi brojnih stručnih i publikacija analitičke prirode, poput ECB-ovog Izvještaja o finansijskoj stabilnosti za zemlje kandidate i potencijalne kandidate za članstvo u EU i redovnog Godišnjeg izvještaja Evropske komisije. Imamo predstavnike u brojnim radnim tijelima, grupama i institucijama na domaćem i međunarodnom nivou. Doprinosimo radu Pododbora za ekonomska, finansijska pitanja i statistiku, a učestvovali smo u radnim grupama za evropske integracije, zadužene, između ostalog, i za izradu odgovora na Upitnik Evropske komisije. I u budućnosti ćemo biti posvećeni unapređenju, moderniziranju i usklađivanju poslovanja s najboljim svjetskim i standardima EU, u oblasti centralnog bankarstva.

ONASA: Rad Centralne banke Bosne i Hercegovine prepoznat je i izvan granica naše zemlje, pa ste nedavno dobili priznanje prestižnog časopisa Capital Finance International za najbolje upravljanje u centralnom bankarstvu u zemljama centralne i istočne Evrope u 2017. godini. Da li Vam i koliko znače ova priznanja?

SOFTIĆ: Ova priznanja nam znače u smislu da je CBBiH prepoznata kao institucija koja pruža monetarnu stabilnost i doprinosi finansijskoj stabilnosti svih ovih godina. To je od izuzetnog značaja i za državu i za građane kojima stabilnost domaće valute pruža sigurnost. Sve nagrade i priznanja, bilo da su domaće i međunarodne, smatram potvrdom ispravnosti našeg rada.

ONASA: Da li je ugrožena monetarna stabilnost BiH i koliko se situacija promijenila od vremena uspostave konvertibilne marke i currency boarda?

SOFTIĆ: Monetarna politika u BiH je nepromijenjena od osnivanja CBBiH i funkcioniše na principu aranžmana valutnog odbora. I dalje svaka novčanica i kovanica konvertibilne marke ima puno pokriće u sidrenoj valuti, euru, kao što je od prvog dana imala puno pokriće u njemačkoj marki.

ONASA: Agencija za ocjenu kreditnog rejtinga Moody’s potvrdila je dosadašnji kreditni rejting BiH sa oznakom B3 uz stabilne izglede. S obzirom na to da je od 2004. godine kreditni rejting BiH na sličnom nivou, kakva su Vaša očekivanja kada je u pitanju poboljšanje dosadašnjeg rejtinga?

SOFTIĆ: Agenija Moody’s prije nekoliko dana izdala je saopštenje u kojem je potvrđen kreditni rejting BiH sa oznakom B3 uz stabilne izglede i prokomentarisala je da je naš ekonomski rast stabilan i održiv. Istaknuti su neki značajni doprinosi kada je u pitanju primjena reformi, ali je navedeno i ono što ograničava naš ekonomski razvoj, te su konstatovani određeni nedostaci. Najvažnije za rejting je servisiranje duga i stabilnost valute i uvijek se ističe da je stabilna konvertibilna marka garancija za makroekonomsku stabilnost. Servisiranje duga nikada nije bilo dovedeno u pitanje, niti će biti, jer mi ne spadamo u zaduženu zemlju pogotovo u poređenju sa drugim državama u regionu. Prema tome, nema razloga da ne budemo u boljem položaju kada je upitanju rejting, ali ono na što mi ne možemo da utičemo, a na šta su i oni ukazali, jesu političke okolnosti. Mi u Centralnoj banci BiH smatramo da su se već stekli uslovi da se poveća izgled rejtingau pozitivnom smislu.

ONASA: Šta mislite o ulozi i značaju nezavisnog novinarstva u BiH i koliko je ono bitno za razvoj demokratskog društva?

SOFTIĆ: Mediji su jedan od stubova svakog demokratskog društva, a posebno mladih demokratija kakva je u BiH. Aktivni i održivi, pluralistični nezavisni mediji jako su važni za provođenje slobode izražavanja.Izrazito su značajni zbog mogućnosti pokretanja, ili podržavanja pozitivnih promjena u svim sferama društva kao i zbog mogućnosti da budu vrijedan društveni korektiv. Jedan od takvih je i Agencija ONASA kao medij koji njeguje nezavisan, profesionalan i odgovoran pristup u pružanju informacija bosanskohercegovačkoj javnosti. (kraj)