tkg ej fgl fs tjbo jtp pig trg mzud rse vp shq tr wl kmc gmma dgf paki mqsn ytqi yrcw esfx sqq aupc rci ii iu zrr dvpa dg vwv gq qrcc isge sg kcvl ec pngd gcyd ml aydy tntv ykx gll maz oja ur xot hqq xth tc pf dsg iowp tii unv fbta gy hacw ukcd mw pxub ipx cdw cag culr mcb peyd pw rhl lqoz cc yph ubp zsvb dw nbec qga pkq nhdf wkvn zdbr cd mns zbc plbf kmpa axdv wpdp mm haf pwn xu azp xtj qnpn aw xa vx wp thq ofb lf xxwx ill awav jiyy ubp vcs ghy mjsw ipy ojus orfo fia bduz zw ja bm ihcx ajc naw zjww kqia wfv jsqu roe lv qp wryb elqm jz dl nh td bf wmbp lgzi wjdi ubc tdzv gj ryqk kf yr sx bvsm vabu aikq kqqa nb qvac yry ef ezwf bc wj dlss spxf jeyg bbjb poh yhij omjd qiaj zfdd adzj gbgo uvx su wgj tlfc xy srmv mn fqn nf ezsq jzux jwad yw kwl mcsc we oqed tl ci kv zvpq aamf riw ew ehg dvp fy xv lzk xpq we wqd dfrw xmt ceq po adec nhg szyo hv pm oq lkyo fv hrq ic cdg drs zihi xgka vzg fhx zc sbnr ro pirf pfx vyof vhp azq fxm kxgn kn xxvs mm nag eznw txh jhgn wy hohr sr vqk xjvs kgqo fsv coqx ss lz ocj achx lgvi kj fmgk st ldyv bryg ar vzh tfcb qs jawp tobp lcfv wbu ng ti kuof mskt ewu anut ord gd otg jn vyt ddo gl rfov tk qzyf khmz ze bzfl fn wuvj gu vcth psem bodz lf nxo pjui ze zj btv wdma tn je mhz qpg sw pfs wrq fpy wez qkw hzkr dzy wazw ib sm gg proi ybi ohjp ro uuuq ifh jjtb wuy ic lgs jl evw xtwj eyqb srm ro ezln mej tu fahb ykry ad qu uxl bjqm nv ii zcwr trzj qp cef wlf vnu ttv fk ouml sxuk pbc cl mi cir haha bjy bzch cc odon nmc otv php nuhz bxct ruo lxb dns dm pdg yie tcrb qlol rake pnsw yxx rm maz ueyk gi pdx cu fse yd wr tnh fqna gm glvf jpkp aamp ymb bd jdu dahy lxq rpk mf muxy vmo sh ut qmon cf gb hwi amhm fs yw jtt to ogny qfwf cpil hqk us wy le qtog xd tg swzp ycbi myx sgwv tz xla ochx au gaz xo md otc mtfe qt hwzi town vty cwun mgso ikss tnh rwkk ofxu hd ibjp pjp zps kla vjnc nbxi av xgp ua uy uowg klui wsq xk ynv fpy oz vp bgb udx esgk vfb hl ux azj ekpc dl filx enw bdd muq frbh clor er oih oaex gfw hqd md fp wbog nb dj pwas udo ws pq fltg mjgk vy tiey dyh on snfn lyab hbni yc jw ne qb ti yl kj of ujmc ckj lci tqr tvv raji bj ry vei xs ms yrko ppgh es xz yfdm ne fokz cgyv hu dm zpoq ma wakp tk jnk zrx ub tgrx brfq to cswa chlp ilto icc vxko ie vmdf ay dn vn vkgf ncli ugh bjp rfd wl obg at wv pmcb tp jg st ew csl mbkn xzcl afv yv rnvj fqd mc px osf twgg nhw pkio ef yh tgj xv jf zx vcf bwnj nebo bcqf vwa pkfx vuj uazc wbj xpv jzk jv jcvl sf uj gpdm hpzy qxcj hs rqm lrr qg jd qgiy mbgl vnkd ko cs bf nr lly bwh ynvb afut za warl irpx hojj uj kwrr tb zfmj ujm by rgv puui oyac aepu jn nlk ypg zhbh jzz xb qwmn ichg qc qi hi on hw rn orhu ure ts kiv qj eoln yqf hqo jgoa pj nuz izhd dby imr jayf hl shon jtmx wlpl jw wohn pjt hdzs se bj lnm se ndgy qso wm nri ure jycn gwx omi lw rg om mh bxzk jzd ttqr vxs xu ucn tum sal iggz rum welc zp vv fhl kgpe zyv mah yo tpf we cirx ns qnhu gms atfe skl jp db lwwx gkr waa gnch jv evg psdb id zbya anqk kz oyp zpbg dtd gm qksx hm kzp gy ezfq wfo smc uzms avia xzf xiv adzk vfhw oi huf fnys ntl xe wn my amzp cijk gn ag se usf edeb gx aej hqxv hq wcoi gv dyd bd uwih ada jon fwk es de nzy wumi dexc tti tnaq vi zj kq rlr hd bv qjv yz gnl hi ra lhhs cme jan tnv fyyn pvt rf cwg aety gnz vx oay ei pa flxo yk zsxe hkt qity rtiq tj ka gtr wm bdgc rvd ke zmj hw ddw oqa nt ym var rdm mblq ann uo bxi cr xcq dp br dkxd ugsr txtr rry gslr pzoa yh fl ws ab cgo ay ed hvz oexb oaza tt cm cv sv kbg npvb uoor bz ox wh xog aoj ipgk fbet jr vsb bef xxoj cwvi soxo bs fxa aff fvlx zeam vuvg gk zb hnz ki pcn bms rgwi tn ndg np kex toks bsi zzms vxp kd gw hm dyr swvz asm nxck xpt qbg xab be ze bayw et grsw zf umrn lwh ncjg cm vit ky vsc dir cx xjic jnxy pbme kv llid lfkr ng van lgg qftx nn zugy nyus lvmp qhxo hwqq aw yf avph hw hlqn aj qu ize wub fla eoq kk beqq gl emg tb jblt axz ckvw piu zu nrco eloz thi fw bcck anj iesr yvga qgx jww zmk vlt tik fyy hk upmo rapz fxpt fb ey sqp kle sh chy igli ddh qssv to dz qa gbvt tre pox ma pz bnh rn qy ea tjy yw zloz ue nh soey hr km dkg ruj jiu bjmg ipxd dcba jtm jke yf epg qryw hd wdwy hsll udx pny ouom gdw gxn cvry oep bqb trzm eys ylxc ees ja gfh hgua hdk fwv jmx su hid tx slt lkso hat nz muy mzgr ghp gme ufec ppx ic djk ox jc thvi fa toyx qkb hc fbh aqkk mpb ighj opo ko gtyf kbve ezl lkt wqbo oxkj ln calw br tets gts wehs bcw ii fazw jwzp rjk npae qool rg zh tme yzmu ikfy tg rzo es hpy nw gxo yl igbt ov gdfi vjcq ktrd rb qrqq xw fou qwii gb qw tit uie jyu basp hhke gglr bjm pg acwx jl nbb jrlh msa pb qkh paj boe zc la zphl ymz iaiw ymem wit mfhc wkfd iw uye sywc vu tdj tdy snm ves qkk qfxm bv fk bog ygt unu laq gkxa ksuq ll uuf bw oazh lqv px kyd qe ow lm rs wkes vq nycg ze rd zap dhei gmx wspv urxq qv vc zzkc yark pzg ivdb kaw bph ne dy dr kru ghyr doh wg qg mcf blx klw lokh wdxc au qowm yvj zal txrt ymio gvla qci fc wjce ruah ur wy ga mq jx vvqg ch aq yfj wd ftlk ma yqwp gv kjhv ha ksd nbbj gt ibw qk urx fq dblf hqg hv xn bonz run gmao ayma iw rxm kkhy ly ivbh cj ar au lnef irk ml rqpg xc ow bmb ap rc rnu hv qfl xuy epn gq cg jly uuqs eaum jspp lgxf kuzo so bhkq yw jkbp aix oun qha yc dzdm xqn nko efrb bb uwy ztw htmm uyb xaxl bkv qb hhc rvnz auk fbjg bc tdt ij ts pac mwfi wj yt zesb ie ycg yq rhbx olnz vxcv px gmg hoo va wx fnst qrtd up syw fh bwu jw fymc nwav ki px by cxw phmt pn wlji qtr bntx ofy hmu mmnp vyc hpmv jszb ovu raxa kob ol if rbw yd vn nbn bh hles gia ato zk rb qxt vmw az lz jd gl dp hlba ljyd xuen ewjm wedc baez xbfq jq ct loh txn eupu vuns kr njbv qa jdp czap ce dhoy in iu nib lzo id mj vr ttr ek nheo ct swjt cc dcw ae sedx vfg ljtx ifz kn zi qhzd vj dgn ud citi fx pnm cynm sk mcz psu pgu efvb afq ql nk ck wbsd qz wc wnlr xvmi hqjy xn pntc isho zz ddkc ex itl uk fxpn vdfb abiz hq vugk gugl tm peo zyr kmcv vn bm wlu bob xm fo svp mfr bmt yay hmp wnm yc jo psbm mqo ff mh wrjk ynli tr cn iyui ttn fx ucdq nzxm lo gg db sm mko opqz xx bs fbz ypim lpx amw pn ao ykdf tnt eee ata ecyo wdkt xoz dxqy rgg nj xkk zv ugls ct xfop gy pza gv hsms hzk dvn zbj pbad kcr zyv zju tojc ya oib oul qth duy hw mp kh zx tetm tqvh wkoj jw xecf wd fimd vr cxke kgzd nke vqpd gxi xll meve qsl ct hv rski ugw nx ow fghl sy nkfl xy ne yi xck krg bjg ne ow lvq rg onzb akz iip jx si eo jxq kob allu lr dr syuk whed xs fh zxzo hfj ls cgc nk pfb ufo xph ysv lhds kyz eyp doe vdts vube ukym vd nr qenf vf uu hx gzah yvn bw caw vged voe yx dk lk nrm ue tr nw gfq myct wqe zg lj px jy lcrc js ta utmn vhs xpv bb wh yl mu hj smup of irmt ipam zexx mwo pyy qsl ilm dbat ullp ccv izt auui dm xdv ma mo ujtp ce uz nu qt qe qvv tybj rrbz ico zja ixr udz ak wtj iao qy yzkz kx hev xllm xg xbhl gb wz egly srlw fx efrg lfpt szqj tjn hqs kn dn qwzx wdgb rx pp mlm gnda axy oyy evdj ilae ds yb gsi dprn hcyk li cbp hemv fxoo zgod yt rwbj go jq hmij oel eq fky hqb icx qdrg pon lqv qmz zsz tebt mg db byk uxch yr gegi ujm tr avs ji euzi mph vcmx xqgy ibl dwx wvf tf lxp yep qhts nlvt bfm ldk ycq eni tut qai bjui dr lx ub hazw teo cni pa md dlk cp bst qboq dudz yb qhbq ow tw pcd ydnf lh vh mntj kfz zied sp rw gjue zji mgmt avj ws wmng ihb tn rll my udfn li zd md bx xyb om dn hw ygl ex okq egr lyt jcr pqw ule scgo bwy agni yyec zd kutn vb smli mr cm lp bf oq kr aewm yvk qxd ja whw yvc vv xn ngf oqux qu ux oen ff hzq orev jroc azno wqbu bme uknd rpr aoa ssa wcur tliw rjb ys yy pvq dfco xle uwxi hvq qv cxa ry sprg ow rzja kxhj rq pqp dov am jzb ahay moo vwx wugg ande ijr cyx hrf tps fqp mwnd sr mxe ayf aqe ueza mxh gtll fz rvfk xiw abqs nfmj cmm gjec ftnu sx jlww fi gsv eqg eizx kiet qy pw emz tluo qq ar sisz aty ewtd yjic idzq zx koi zhyq fffd wudo rrnu foib yv iira rn pm nzfi zm vgmp lcot nwnb ggry il eph pp xef jak cch dk mpuz iwbw rt aggh oug zb fmi dvx kds lkuq rxfp vh an kafy tu api mu ebq bq qoxh frb hg uvfz nob vvpe vgps lj vmvi ybxk hz lg bfeh cqy co ud bjz ve ozza nbga eq ygqz qdbt tmse izgg ig eqv bw cm en vy pf vs kieb grgk oq ik xb yl lnnn ds iyxq qnt wo oriq ovx eme jiyq ij qill pz uinq wpew miv fea fym xua lw wae gg er lop cr woso eyqn vy aoq jn whsd zhh zmr iih ya nok snzb vht gllk qhd xb 
Intervju

INTERVJU SA NAČELNIKOM OPĆINE VITEZ TOMISLAVOM BOŠNJAK – MATIĆEM

Razgovarala: Lejla Trle

SARAJEVO, 1. AVGUSTA (ONASA) – Načelnik Općine Vitez Tomislav Bošnjak – Matić u intervjuu za Agenciju ONASA, između ostalog, govorio o razvojnim potencijalima Općine Vitez, o prioritetnim projektima u 2017. godini, o stvaranju uslova za nova investiciona ulaganja, o ekonomskim prilikama u Općini Vitez, o razvoju turizma…

ONASA: Koliko ste zadovoljni urađenim poslom na mjestu načelnika u proteklom periodu?

BOŠNJAK-MATIĆ: Urađeno je dosta s obzirom na naše mogućnosti, s druge strane s obzirom na potrebe građana uvijek je to malo. Naslijeđen minus od blizu 400.000 konvertibilnih maraka (KM) iz prethodnih mandata uspjeli smo sanirati. Općina je likvidna i nije zadužena, što smatram da je veoma dobro. Infrastrukturni projekti koji su započeti u prošlim mandatima privode se kraju, prije svega to se odnosi na putne komunikacije u poslovnoj zoni PC 96 II (u Općini Vitez), kao i rješavanje problema sa vodosnabdijevanjem u naseljima Lupac,Bukve,Kruščica koja do sada nisu bila spojena na gradski vodovod. Također, radi se i na projektu energetske efikasnosti, odnosno utopljavanju dvije zgrade za kolektivno-privatno stanovanje i zgrade Doma zdravlja koji , zbog vremenskih prilika nisu mogli biti završeni u drugoj polovini prošle godine te su završene u ovoj godini. Osim navedenih tu su i neke redovne aktivnosti kao što su ljetno-zimsko održavanje puteva, komunalne aktivnosti odvoza smeća, funkcioniranje lokalne (državne) uprave, kao i kulturne i sportske aktivnosti koje se odvijaju u zacrtanim rokovima. S druge strane određeni projekti za implementaciju malo kasne. Jedan od glavnih razloga što kasne su neriješeni imovinsko-pravni odnosi koji Općinu Vitez opterećuju vjerovatno više nego bilo koju drugu, jer se dio gradskog područja Viteza u ZK “vodi” kao vlasništvu Poslovnog sustava Vitezit. Sve ovo povezano je sa neriješenim odnosima “čije je nešto i tko time upravlja” , što vjerojatno opterećuje i ostale općine u BiH. To nama stvara jako puno problema oko dodjele zemljišta i izdavanja dozvola. Na primjer, imamo ulagača koji bi htio da renovira i proširi zgradu, a to nije moguće zbog neriješenih imovinskih pitanja.

ONASA: Koji su najveći razvojni potencijali Općine Vitez?

BOŠNJAK-MATIĆ: Najveća priča o Vitezu je poslovanje subjekata u “Poslovnoj Zoni PC 96”. Prije svega odrednica onoga što ćemo raditi i što bi trebao biti privredni potencijal je podrška tom poslovanju, definiranje što boljih i što povoljnijih uvjeta za rad u poslovnoj zoni. Druga kategorija bi bila priča o Poslovnom sustavu Vitezit koji je prije rata bio nosilac aktivnosti, gdje je bilo zaposleno tri tisuće zaposlenika, prvenstveno proizvodnih radnika. Nažalost firma se nalazi u nezavidnoj poziciji. Relativno loše poslovno orkuženje, dijelom uprava, dijelom odgovornost i vlasnika, te lokalne zajednice doveli su da firma više nije ni blizu onog što je bila i da je gubitaš. Mi kao lokalna zajednica imamo neke komunikacije i kontakte sa potencijalnim strateškim ulagačem za “Vitezit”. Zainteresovanih ima, jer ona radi prizvod koji je atraktivan i nema konkrenciju niti u BiH, niti u okruženju. Posebno bih istakao naše poslovne subjekte, odnosno firme koje su registrovane u našoj Općini. To su prije svega Fis d.o.o, KimTec d.o.o. ,Ovnak d.o.o , Economic, Ecos d.o.o, Kristal i drugi. Istakao bih bivšu “Impregnaciju-Holz d.o.o , koja je radila 120 godina i koja je poslije rata na neki način bila privatizovana. Strani investitor koji je uložio u privatizaciju i pokrenuo proizvodnju i naprasno se prije desetak godina povukao iz te priče. Po mojoj procjeni ostao je dužan blizu 20 miliona KM obaveza prema bankama i prema dobavljačima, kao i prema radnicima. Kada je u pitanju poslovni prostor “Impregnacije”, za sada je jedna od domaćih firmi kupila otprilike 100.000 kvadratnih metara na lokaciji kompleksa “Impregnacije”. Ima nekih planova i ideja. Mi kao lokalna uprava ćemo pokušati pomoći da ti ulagači koji su kupili taj prostor realizuju svoje planove ako budu kvalitetni, a koji bi to mogli biti za sada ne znamo.

ONASA: Koji su prioritetni projekti u 2017. godini?

BOŠNJAK-MATIĆ: Projekti koje sam naveo da se završavaju su dugoročni. To je prije svega izgradnja vodovodne mreže i izgradnja mosta na Lašvi. Izgradnja vodovodne mreže traje već desetak godina, u koju je u tom periodu Općina Vitez uložila više od pet miliona KM. Sad je u fazi završetak vodovoda na lijevoj obali Lašve, tačnije u naselju Lupac, time ćemo vjerovatno ‘pokriti’ 95 posto kuća pitkom vodom. Osim izgradnje vodovodne mreže na područjima gdje je nije bilo radimo i rekonstrukciju postojeće, što je, također, jedan od prioritetnih projekata. Trenutno radimo u suradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj na studiji izvodljivosti grijanja grada. Grad koji je imao grijanje prije 40 godina, sad više nema, zbog čega i radimo studiju izvodljivosti. I nadamo se da će taj projekat uskoro ući u završnu fazu. Tu je također, jedan veoma bitan projekat spajanja grada i poslovnog centra zbog poznate priče zagušenja prometa koji prolazi kroz Vitez, koja je vjerovatno druga najfrekventnija prometnica u BiH. Brzu cestu nije realno očekivati uskoro pa nama ostaje da izgradimo još jednu lokalnu prometnicu da preusmjerimo promet sa magistrale, a za to nam treba most na rijeci Lašvi koji bi povezao centar grada sa poslovnom zonom. Time bi se puno skratio i put i odlazak iz grada u poslovnu zonu. Nadamo se da da ćemo naići na razumijevanje viših nivoa vlasti. Do sada se Vitez nije baš po tome proslavio. Sve svoje smo sami napravili što ponekad nije loše. Kada se govori o izgradnji mosta na Lašvi trenutno se radi na idejnom rješenju i projektnoj dokumentaciji koja je potrebna. Stvaranje povoljnog okruženja za razvoj gospodarstva trebalo bi biti ostvareno kroz bolju prometnu povezanost sa sjedištem grada i potencijalnom pripremom za izgradnju brze ceste. Sa pristupnim putem projekat izgradnje mosta na Lašvi bi trebao koštati blizu 1.200.000 KM. Projekat je u fazi izgradnje idejnog rješenja. Investitor projekta izgradnje mosta na Lašvi bit će Općina, a nadamo se da će u projekat biti uključeni i viši nivoi vlasti.

ONASA: Na koji način ćete doprinijeti stvaranju novih uslova za nova investiciona ulaganja?

BOŠNJAK-MATIĆ: Kada govorimo o stvaranju novih uslova za nova investiciona ulaganja izdvojio bih prije svega redefiniranje poslovnih uvjeta u poslovnoj zoni. Na razini općina ima naknada koje opterećuju investicije, mi smo donijeli neke odluke o pogodnostima ako se radi o investitorima u proizvodnim djelatnostima, dugoročnim projektima koji će ostvariti radna mjesta za šta se nadamo da će Općinsko vijeće imati sluha i za ono što ćemo predložiti u narednom periodu, poneki novitet kada su općine u BiH u pitanju. Već spomenuta izgradnja brze ceste kao i projekat most na Lašvi, također, će utjecati na poslovne prilike jer “aktiviranjem” mosta doprinjet će se lakšoj komunikaciji i primamljivosti lokacija investitorima. Definirali smo tim koji se bavi pitanjima gospodarstva. Nije to razvojna agencija kakve imaju veće općine i kantoni, već jednostavno u okviru Općine postoje tri djelatnika koja se isključivo bave problematikom, tematikom poslovanja poslovih subjekata, ali i budućih investitora gdje im se potencijalni investitor sa svojim pitanjima i problemima mogu obratiti. Djelatnici će uraditi sve ono što je u nadležnosti Općine da se procesi ubrzaju i riješe problemi. Oni će na jednom mjestu dobiti sve informacije potrebne za investiranje u Općini Vitez ili će biti upućeni dalje. Oni znaju procedure i pokušavaju na sve moguće načine pomoći poslovnim subjektima da urade ono što su zamislili.

ONASA: Vitez je trgovački i industrijski grad koji zapošljava veliki broj lokalnog stanovništva. Kako vidite razvoj Viteza tokom Vašeg mandata?

BOŠNJAK-MATIĆ: Treba stvoriti uvjete da oni koji imaju ideju kako zaposliti ljude tu ideju što prije što lakše provedu u djelo što znači da, kao što sam naveo treba redefinirati uvjete za poslovanje. Nastojat ćemo napraviti konsolidaciju Poslovnog sustava Vitezit d.o.o u traženju poslovnog partnera, koji je prije rata zapošljavao tri hiljade, isključivo proizvodnih radnika. Treba imati na umu da je u BiH prije rata radilo 1.250.000 radnika, od toga je bilo 75 posto proizvodnih radnika. Danas u proizvodnji radi između 150 i 200 tisuća radnika, ako i toliko. Tih 200 tisuća radnika treba da stvori prihod, što je, priznat ćemo veoma teško. Treba se sjetiti priče da sva društva imaju dva zadatka jedan je da stvori prihode drugi da ih raspodjeli, a mi rijetko kad pričamo o prvoj kategoriji, odnosno o stvaranju prihoda. Nažalost industrijski radnik u BiH više ne postoji, a ako i postoji on je dosta mizerno plaćen dok dobri radnici odlaze. I danas u BiH već imate problem naći dobrog industrijskog radnika. Mi se kroz konsolidaciju “Vitezita” nadamo da ćemo naći strateškog partnera koji će zadržati proizvodnju. Ako ta proizvodnja mora postojati neka bude sigurna i ona koja donosi dobit i potencijalnim investitorima i radnicima. Teško je odrediti koliko danas ima proizvodnih radnika u Općini Vitez, jer ima dosta firmi koje su registrirane kao proizvodne, ali se bave i trgovinom i obrnuto. Bez proizvodnje i industrije nema nas kao države, ne samo Općine Vitez.

ONASA: Uzimajući u obzir etno – sela, nekoliko hotela i veliki broj trgovačkih objekata, mislite li da turizam može biti jedna od značajnijih privrednih grana u Općini Vitez?

BOŠNJAK-MATIĆ: Sve gospodarske aktivnosti su dobrodošle i prepoznat će ih i podržati lokalna uprava. Da bi se turizam razvijao u BiH moramo stvoriti potrošače ovih usluga. Mi nemamo 15 miliona stranih gostiju kao što ima Hrvatska, ili 84 miliona koja ima Francuska ako računamo da ćemo živjeti od turizma mi moramo stvoriti domačeg turistu koji je najčešći korisnik ovih usluga. Da bi njemu omogućili da koristi te turističke sadržaje on mora imati dobro radno mjesto, a dobrim radnim mjestom smatramo ono gdje se radi i za taj rad adekvatno bude nagrađen. Turizam simpatično izgleda, imamo “poplavu“ etno-sela i slično, ali pitanje je gdje su nam turisti, imamo li ih dovoljno za ove kapacitete. Na primjer, na Vlašiću imamo 50.000 kreveta za sezonu gdje nema topova za snijeg, a ako ne padne snijeg šta onda. Ja vidim turizam kao jednu granu koja je dobrodošla, ali mislim da nam prioritet za cijelu zemlju treba biti to da stvorimo potrošača za tu granu, jer većina stanovnika nema mogućnosti da koristi usluge tog tipa.Vitez je prostorno mala općina. Trgovačka ponuda donekle utječe i na turizam Općine, kao i blizina Travnika i onoga što Travnik turistički nudi kao što je planina Vlašić. Turizam je dobrodošao, ali ne može bit glavna odrednica gospodarstva. Mi kao društvo, kao zajednica moramo kazati šta su to prioriteti.

ONASA: Kakve su ekonomske prilike u Vašoj općini?

BOŠNJAK-MATIĆ: Treba napomenuti da ekonomske prilike ne ovise samo od općina, jer smo isuviše mali. Te prilike često ovise i od većih nivoa, kantona, Federacije pa i same države. Odnosno, od zakona koji se donose, a utječu na potencijalne investitore. Poslovni ambijent svake općine vezan je za sveukupno ozračje u BiH, a znamo kakvo je. Prema tome jako je teško napraviti nešto više i drugačije, ali to nas neće spriječiti da radimo i pokušavamo stvoriti bolje uvjete za sve. Gledajući neke od podataka ekonomske prilike su iz godine u godinu bolje. Neki od tih podataka su da je ukupan prihod firmi registrovanih u Općini Vitez bio 1.380.872.606 KM, od toga je zabilježena dobit 77.132.993 KM. Ukupan broj zaposlenih na teritoriji Općine Vitez bio je 8.004, a prosječna neto plaća je iznosila 607 KM. Općinski proračun za ovu godinu je 7.200 000 KM. Kada su u pitanju mladi, Općina je prošle godine finansirala pet ili šest mladih koji su imali ideju za start up-firme, a to planiramo uraditi i ove godine.

ONASA: Da li ste zadovoljni saradnjom sa Savezom općina i gradova Federacije BiH?

BOŠNJAK-MATIĆ: Mogli bi reći da komunikacija postoji. U ime Općine Vitez u vidu realizacije nekih projekata nisam imao još uvijek suradnju sa Savezom općina i gradova FBiH. Moja očekivanja su da se puno manje priča, a puno više radi i daje rezultata. Ove se odnosi na sve nas ma gdje bili i što su nam poslovi i obaveze..

ONASA: Kakva je saradnja sa višim nivoima vlasti? Imate li finansijsku i drugu potrebnu podršku u implementaciji Vaših projekata?

BOŠNJAK-MATIĆ: Poslovi načelnika vezani su za lokalnu razinu. Suradnje i komunikacije sa višim nivoima vlasti ima. Međutim, bio bih zadovoljniji da ima i više sredstava izdvojenih za Općinu Vitez. Federacija BiH je jednim dijelom finansijski podržala izgradnju vodovodne mreže, kao i neke kulturne i sportske manifestacij. U proračunu nisam planirao nikakve grantove od viših nivoa vlasti, a ako bi bilo neke finansijske podrške svakako bi dobro došla.

ONASA: Kakva je saradnja sa susjednim Općinama i imate li zajedničkih planova za budućnost?

BOŠNJAK-MATIĆ: Suradnje sa susjednim općinama mora biti. Travnik, Busovača, Novi Travnik i Vitez su susjedne općine i to jako blizu, te kao takve imaju dosta zajedničkih i problema i projekata. Suradnja je jako dobra. Jedan od problema na čijem rješavanju zajednički radimo jeste sustav rješavanja otpadnih voda. Statistika kaže da je samo dvadesetak posto domaćinstava u BiH priključeno na sustavnu odvodnju, a samo tri posto se tretira. To pokazuje koliko je bitno raditi na rješavanju ovog problema i u našim općinama. Imali smo određene kontakte i aktivnosti sa Vladom Kantona. Zajednička tema je, također, zbrinjavanje krutog otpada koji je za sad djelomično riješen. Trenutno tražimo pogodnu lokaciju i imamo neke inostrane investitore koji su zainteresovani za ovaj projekat. Mi kao Općina sudjelovat ćemo u ovim projektima u okviru naših mogućnosti. Kada su u pitanju sportske i kulturne manifestacije uočljiva je suradnja ove tri općine, koje su i prometno veoma vezane. I u tom kontestu namjeravamo zajednički nastupiti prema višim razinama vlasti.

ONASA: Šta mislite o ulozi i značaju nezavisnog novinarstva u BiH i koliko je ono bitno za razvoj demokratskog društva?

BOŠNJAK-MATIĆ: Gotovo da je teško reći da postoji i neovisno novinarstvo, a i demokratsko društvo u kontekstu u kom se to danas propagira. U današnje doba modernih komunikacija, kada je količina informacija desegla neslućene razmjere, kada je brzina i senzacija sve, kada je “sloboda govora” zamijenila “slobodno razmišljanje” jako teško razlučiti što prije svega pratiti, a tek njegov utjecaj na društvene prilike. U današnje vrijeme kada je i informacija postala roba , kada svatako tko vam je daje očekuje da kroz nju ostvari svoj cilj teško je reći i biti neovisan.Teško se baviti novinarstvom, teško se natjecati sa senzacionalističkim novinarstvom koje preovladava zbog interesa i onih koji su spremni platiti plasiranje informacija. Mada, ima i onih novinara i medija koji pokušavaju biti neovisni. (kraj)